Јованка Броз: Знала сам више од свих шпијуна заједно

Београд / Србије (Политика, Википедија) Знала сам више од свих тих шпијуна заједно ко је Титу био одан, а ко није. Ко је одавно радио против њега и против Југославије. Љубичић му је поставио услов: жена или држава, ракла је Јованка Броз поводом изложбе „Тито фото” и књиге „Титов дневник”.

Некадашња прва дама Југославије и једна од два наследника Титовог богатства Јованка Броз у интервјуу за Политику говори о томе ко је крив за њен разлаз са Титом и због чега и после тридесет година од Титове смрти живи на рубу егзистенцие.

Упркос свим судским и законским регулативама по којима су Јованка и Александар Миша једини наследници Титове личне имовинеони они и даље живе без свих права које уважавају. Иако по вжећем закону, све супруге бивших председника, као и супруге високих функционера су материјално обезбеђене, што значи да имају право на пензије, своје куће, право на коришћење бројних повластица Брозова удовица и даље живи у државној кући са скромним примањима који јој покривају само трошкове хране и основне хигијене. На питање новинара због чега је то тако Јованка одговара:

“

Оне су у другачијем положају и иза њих стоје њихове партије, стоји држава Србија, а иза мене нема ко стати. Мене су протерали комунисти, чији сам била члан, па су се преко ноћи преокренули и постали социјалисти. Требало им је „само” 30 година да ми дају лична документа која су ми отели. Не бих ни то добила да то није урадио господин Љајић. Има ли такав случај негде у свету?

”

Као разлог одрицања Јованка наводи да је то због тога што је српкиња из Хрватске и Титова жена и да је као таква сметала неким српским руководиоцима кад су неколико година пред Титову смрт, почели да га уцењују. Наводећи као генерала Љубичић и Перу Стамболића Јованка наводи да су они радили против Југославије а да је Љубочић постављао услове Титу да изабере између државе и жене.

“	Али, без обзира на све лажи и сплетке око мене, драго ми је кад чујем да ме наши људи нису заборавили. То ми греје душу. Многи су ми нудили помоћ, чак и наши исељеници из иностранства, као и председник Гадафи, али ја нисам смела да је прихватим, јер је ово државна кућа у којој ја немам никаква права и о њој ништа не одлучујем.	”
—Јованка Броз

Брозова удовица говори како се обраћала свакој Влади за помоћ али да је тек после Октобарске револуције Шутановац био прва особа која јој је званично обећао помоћ. Међутим, до реализације Шутановићевог плана није дошло због претњи Маринковића, шефа службе обезбеђења. Након скоро три деценије чекања Јованка је захваљујући министру Љајићу добила личну карту.

Јованка број саопшила је да се налази у тешкој економској ситуацији и да јој је помоћ сваког дана све потребнија.

“	Што сам старија, све је теже... А хтела бих и имам потребу да средим купатило, иако није моје, али ту живим, да имам туш, да средим кухињу, купим шпорет, телевизор, да средим... Све су ми отели да не бих могла сама себи да помогнем. Нисам у материјалној могућности да било кога запослим, односно да платим, а потреба ми је. Са оним што добијем могу само да се прехраним и колико-толико одржавам хигијену куће и поправку кућних апарата.	”
—удовица Броз

Извор

• Нада Торлак „Јованка Броз: Гадафи ми нудио помоћ” Политина Онлајн, 17. март 2010. (српски)