Београд: Градоначелник Драган Ђилас гостовао у „Београдској хроници”
 |
Ова страница је архивирана и даље измене нису препоручене.
Имате исправке? Додајте шаблон {{измена заштићеног}} на страници за разговоре заједно са Вашим текстом, и она ће бити указана администраторима. Напомињемо могућност да коришћени извори више нису доступни на интернету. |
10. фебруар 2010.
Београд/ Србија
Ако промислите мало, признаћете да нема превише логике да одржавање моста Газела није у надлежности Београда, већ да се о њему брину „Путеви Србије” само зато што је део аутопута. Бранков мост и Стари савски мост су у одличном стању, Панчевачки мост такође и добром стању јер је за санацију Град издвојио значајна средства и сада он може да чека реконструкцију. Можда треба размислити о измени Закона о главном граду како бисмо добили надлежност над виталним објектима који се налазе у Београду – рекао је градоначелник Београда Драган Ђилас, гостујући данас у „Београдској хроници” Радио-телевизије Србије.
Градоначелник верује да ће европске банке одобити обећани кредит за реконструкцију моста Газела, али каже да ће уколико се то не догоди обнова почети новцем из прихода Републике и Града. Он је додао да очекује да реконструкција буде обављена у што краћем року како би Београђани и сви остали који мост буду користили имали што мање проблема.
– Ових неколико дана нам је показало како ће ствари изгледати када буде почела реконструкција. Зато сам више пута рекао да би било добро да знамо када почињу радови, колико трају и која је динамика како би направили јасан план за превазилажење проблема. У Београду ствари тако функционишу, договоримо рок и кажемо да посао до тада мора бити завршен. Примера ради, реконструкција Булевара краља Александра биће завршена до 1. септембра, па макар се радило у три смене. То исто тражимо и у случају обнове моста „Газела”– рекао је Ђилас.
Говорећи о просецу легализације бесправно подигнутих објеката градоначелник Ђилас подсетио је да је 11. март законски рок за подношење захтева за легализацију. – Био сам један од оних који се највише залагао за легализацију објеката изграђених после 2003. године и нисам се слагао са мишљењима да све те објекте треба срушити. Сматрао сам да људима треба пружити могућност да нормално живе у својим кућама. Управо ових дана решавамо проблем људи који не могу своје објекте да прикључе на струју, пружајући им могућност да то ураде ако поднесу захтев за легализацију. Убеђан сам да деведест одсто таквих објекта може да се легализује, а сада радимо на томе да цена за домаћинства буде прихватљива и да сви могу да је плате – рекао је Ђилас.
Градоначелник је објаснио и да цена грејања не зависи од града Београда већ од цене енергената, нарочито природног гаса. Ђилас је рекао да је упутио писмо премијеру Мирку Цветковићу тражећи да се утврди формула по којој се формира цена гаса.
– Када је реч о цени грејања у Београду све је јасно, на њу 70 одсто утиче цена енергената, а 30 одсто су трошкови „Београдских електрана”. Исто тако желимо коначно да знамо колико кошта гас када се увози, колико кошта његов транспорт и диструбуција, колики су трошкови самог предузећа „Србијагас” и колико све то заједно утиче на цену гаса коју Београд плаћа. Београђани хоће да плате цену гаса, али не и то да неко путује у Мадрид на финале Лиге шампиона. Зато тражимо да нам се предочи формула по којој се формира цена гаса па да се зна када грејање поскупљује зашто је то тако, а када падају цене енергенета за колико појефтињује – рекао је Ђилас.
Градоначелник је рекао да ће Град наставити да помаже најугроженије суграђане.
Извор
уреди- „Београд: Градоначелник Драган Ђилас гостовао у „Београдској хроници”” Град Београд, 10. фебруар 2010. (српски)