Београд: Декоративно осветљење Палате „Албанија”
 |
Ова страница је архивирана и даље измене нису препоручене.
Имате исправке? Додајте шаблон {{измена заштићеног}} на страници за разговоре заједно са Вашим текстом, и она ће бити указана администраторима. Напомињемо могућност да коришћени извори више нису доступни на интернету. |
13. септембар 2010.
Београд/ Србија
Управа за енергетику Секретаријата за комуналне и стамбене послове покренуће поступак за извођење радова и набавку опреме за изградњу декоративног осветљења зграде Палате „Албанија”.
Изградња декоративног осветљења је предвиђена у три фазе, тако да свака представља независну јединицу и самостално функционише, али могу се и међусобно допуњавати тако да функционишу као једна целина. Концепт „интелигентног” осветљења подразумеваће дискретну расвету на појединим фасадним платнима, која ће створити импозантан ноћни изглед објекта. Поред светлосних доживљаја, пролазницима ће бити омогућено сагледавање једноставних словних слика или симбола, који ће их информисати о главним дешавањима у граду. Свака светиљка имаће могућност промене боја у 16 милиона нијанси, као и управљања најсавременијим уређајима, тако да је могућ велики број сценарија који ће се активирати у зависности од врсте манифестација које ће се одржавати у граду. Оваквим начином осветљења Палата „Албанија” ће постати светлосно атрактивни објекат и нови ноћни симбол града.
Објекат је подигнут 1939. године, према идејном пројекту Бранка Бона и Милана Гракалића, на углу Коларчеве и Кнез Михаилове улице. Изградња је била поверена архитекти Миладину Прљевићу и конструктору – инжењеру Ђорђу Лазаревићу. Ова зграда је први облакодер Краљевине Југославије и у то време била је највиша у југоисточној Европи. Подигнута је на месту некадашње кафане по имену „Кафана код Албаније”, која је саграђена око 1860. године, и која је била стециште тадашњих боема, па је ту свраћао и Бранислав Нушић. Због дотрајалости је срушена, да би на њеном месту била подигнута зграда Хипотекарне банке Трговачког фонда у Београду, а према решењу поменутих архитеката. Пројекат је садржао најмодернија технолошка решења, па је занимљиво споменути да је први београдски и балкански облакодер преживео и погодак савезничке бомбе од скоро пола тоне.
Палата „Албанија” обликована је у духу касног модернизма, има четири подземна и 13 спратова изнад земље, висока је 53 метра и има око 8.000 квадратних метара. Проглашена је 1983. за споменик културе, културно добро од великог значаја, и о њој се брине Завод за заштиту споменика културе града Београда.
Извор
уреди- „Београд: Декоративно осветљење Палате „Албанија”” Град Београд, 13. септембар 2010. (српски)