Београд: Лифт који увек ради
 |
Ова страница је архивирана и даље измене нису препоручене.
Имате исправке? Додајте шаблон {{измена заштићеног}} на страници за разговоре заједно са Вашим текстом, и она ће бити указана администраторима. Напомињемо могућност да коришћени извори више нису доступни на интернету. |
13. септембар 2010.
Београд/ Србија
Лепо време и сунчеви зраци маме љубитеље спортских активности и уживања. Бициклистичка стаза поред Саве и данас је пуна спортиста различитих узраста.
Лифт на Бранковом мосту, који је у надлежности градске Дирекције за путеве, користе бициклисти, пешаци, љибитељи природе и, како каже пратилац лифта Зоран Ђокић, посла увек има.
– Радним данима имам до 200 вожњи, а викендом и преко 800. Људи су различити, ја сам са свима љубазан. Има и оних који баш и нису фини, са њима не разговарам, завршим вожњу и то је то – каже Зоран.
Он овај посао ради већ две године и његова дужност је да „муштерију попне на мост или спусти на стазу”. На звук звона, Зоран притисне дугме и са осмехом на лицу дочекује муштерије. Према његовим речима, људи су задовољни, лифт има и климу, само недостаје музика.
Да би удовољио својим муштеријама, Зоран суботом и недељом на посао донесе и свој радио, па како каже испуњава музичке жеље. За младе је забавна, а за оне мало старије народна музика.
Иако за посао пратиоца лифта није неопходно знање страних језика, Зоран је савладао основе француског, немачког и енглеског.
– Када ми дође Француз, ја кажем bonjour или good afternoon, а када нешто не разумем, ја се насмејем – објашњава Зоран. Он каже да су једини проблеми пијанице и наркомани који ноћу често долазе до лифта. Покушавају насилно да уђу или исписују графите.
Ђорђе Здравковић (38) живи у Земуну, каже да бицикл вози често и да је лифт добра идеја јер је прелаз преко моста незгодан за бициклисте. Посебно је добро, додаје он, то што лифт никада није покварен, увек ради и има добре раднике.
Теретно-панорамски лифт на Бранковом мосту пуштен је у рад крајем августа 2005. године. Носивост лифта је 1.800 килограма, 18 метара је висок, а брзина дизања кабине је 0,5 метара у секунди. Кабина је довољно пространа за смештај бициклиста, а стаклена фасада, која се уклапа у постојећу амбијенталну целину моста, омогућава корисницима да уживају у погледу на реку и град.
Мостови су важни, повезују обале и људе, а лифт на Бранковом мосту их вози, зближава, повезује и увесељава.
Извор
уреди- „Београд: Лифт који увек ради” Град Београд, 13. септембар 2010. (српски)