Београд: Нови платани са формираним крошњама на Булевару краља Александра на јесен
После завршетка реконструкције Булевара краља Александра, а током мирујућег периода у развоју стабала, када стручњаци процењују да је најбоље време, биће посађени нови платани, рекао је на данашњој конференцији за новинаре Драган Ђилас, градоначелник Београда. Ова стабла имаће пречник од 15 центиметара, обим око 45 центиметара, висину око 10 метара, уз услов да су у расадику пресађивани најмање шест пута, што значи да је њихова старост око 18 година. Нови дрворед, са укупно 483 садна места биће бројнији од претходног за 60 стабала. Конференцији за новинаре, организованој поводом завршетка рада Комисије за избор садница за дрворед у Булевару краља Александра присуствовали су др Михаило Грбић, председник комисије и професор Шумарског факултета, и у име грађана Јован Ћирилов, театролог и члан комисије.
Градоначелник Ђилас је рекао да одлука о сечи живог дрвећа није била лака, упркос ставу стручњака да ће то ионако морати да се уради већ за неколико година.
– Имали смо два избора, посадити тања стабла или поштовати захтев суграђана, тако да булевар што брже после реконструкцији добије пун сјај. Одлучили смо се за платане што већег пречника. Сматрам да ту акцију треба да финансирају друштвено одговорне компаније које раде у Београду. Зато са овог места апелујем на све компаније које то могу, да се укључе у нашу акцију, која ће наредних дана бити представљена и у медијима. Свако ко жели да Булевар краља Александра, а самим тим и Београд, буду што лепши и светлији, нека одвоји средства, јави се ЈКП „Зеленило – Београд” и донира платане свом граду. Свако стабло биће обележено именом донатора, а то ће бити добар наставак праксе донирања која је већ заживела у граду, од интернет „Теленор” паркова, преко изградње објеката за социјално угрожене до здравствених донација. Апел донаторима не значи да град Београд нема новца да то сам уради, али ми смо дужни да у данашње време пре свега помогнемо онима који живе јако лоше – рекао је градоначелник Ђилас, подсетивши да већ има заинтересованих компанија.
Он је нагласио да ће тендер за куповину стабала бити међународни, али да ће сваки понуђач морати да испуни услове који прописују дастабла морају бити пресађивана, како би се добио мањи габарит коренаи омогућила садња у предвиђене просторе у булевару.
– Желим и да ово буде пример како проблеми могу да се реше када сви заједно радимо на томе. Није проблем различитост мишљења, већ управо на основу свега реченог треба наћи најбоље решење, које ће бити на корист свих Београђана. Подсећам да ће са платанима који ће бити набављени, као и онима који су сачувани њихов број бити већи за 60, што довољно говори о нашој жељи да и булевар и град Београд имају што више зеленила – рекао је градоначелник Ђилас.
Јован Ћирилов, који је у комисији био представник грађана, рекао је да рад Комисије за избор садница није представљао „играње демократије”, већ „демократију на делу”.
– Ја сам се Борком Павићевић највише бунио против сече платана, укључио сам се у рад ове комисије како бих сазнао све, током њеног рада сам то и учинио и постао толерантнији, тако да сада могу рећи да сам сада „стручњак за платане” и да све много боље разумем. Било ми је врло важно што су у комисији били стручњаци и што смо дошли до решења да то буду добри примерци платана. На самом булевару радови су толико интензивни да имамо разлоге да верујемо да ће све бити урађено на време и да ће се онда, вероватно крајем октобра, када вегетација то дозволи, платани посадити на иста места где су били и до сада. Платани већи од оних које смо одредили били би много скупљи, али и тежи за садњу – рекао је Јован Ћирилов.
Др Михаило Грбић, председник комисије и професор Шумарског факултета, подсетио је да се Комисија за избор садница до сада састала четири пута, а да су чланови били представници грађана, Института за шумарство, Секретаријата за комуналне и стамбене послове, чланови Одбора за заштиту животне средине, пејзажне архитекте, пројектанти и представници ЈКП „Зеленило – Београд”.
– Током састанака чули смо различите предлоге за тип садница, сузили избор на пет врста и на последњем је одлучено да то буде платан, врста која је већ била на булевару. Платан је еколошки врло „пластичан”, што значи да добро подноси неповољне услове, а тиме смо желели и да очувамо традицију платана на Булевару краља Александра. Ова стабла морају бити „школована”, што значи да њихов корен мора бити малих габарита и равног дна, како не би долазило до кривљења стабла. Да смо се одлучили за стабла већа од сада предвиђених, цена би се двоструко повећала, за такву садницу не бисмо могли да гарантујемо да би се примила, а унапред су профилисане, односно одређене и садне јаме. Нове саднице добиће и такозвану „бетонску крагну”, која ће онемогућити појаву спољашњег корења, терајући га да иде искључиво у дубину – рекао је др Грбић.