Београд: Обележена стогодишњица оснивања првог удружења голубара


30. октобар 2010.
Београд/ Србија

Градоначелник Београда Драган Ђилас и почасни председник Организационог одбора Удружења београдских голубара присуствовао је данас у Старом двору обележавању стогодишњице настанка првог удружења голубара. Бројним званицама представљена је монографија „Лепота летења – век београдског голубарства”, штампана поводом овог значајног јубилеја.Градоначелник је истакао да је његов први контакт с голубарима био преко Душана Ивковића, који му је показао стару фотографију с предратног састанка, на којој се могло видети како голубарство код нас има дугу традицију и како су се њиме бавили људи од угледа, те да је приликом званичне регистрације, удружењу пуну подршку дао тадашњи управник Града Београда.– У монографији, која је пред вама, поделио сам искуство једног свог пријатеља, чији је отац један од најстаријих голубара у граду. Голубове је држао на плацу човека који је желео да га прода, те је дошао у ситуацију да не зна шта ће са њима. Неколико месеци је живео са бригом, омршавео је и почео да пропада, те је породица решила да прода два стана и купи кућу мало даље од центра града. Тамо су направили све што је неопходно за бављење голубарством. То је пример како љубав према голубовима јесте огромна и постаје саставни део живота човека – казао је Ђилас, подсећајући да је и сам имао искуство везивања за једну птицу, младу голубицу која је месецима боравила у његовом кабинету, пре него што је стасала за лет. Голубарско друштво основано је 1905. године у кафани Миће Миљковића код игралишта изнад Ташмајдана, а пет година касније и званично је регистровано. Рад удружења прекидан је само за време ратова, а званично је обновљен 1951. године, тако да данас броји више од десет хиљада чланова. Српски високолетач званично је верификован у Европи и заведен је под бројем 864. Професор Растко Премовић нагласио је да је монографија по много чему специфична, најпре због тога што се дуго чекало на њу, а затим и по томе што је плод огромном напора бројних људи. Заснована је на изјавама стотине и стотине одгајивача голубова широм Србије. – Голуб у данашњег изгледу постоји више од пет хиљада година. Његовој чаробној моћи нису могли да одоле, према легендама, богови, али ни фараони, краљеви, доктори наука, па ни светла имена наше историје Никола Тесла и принц Ђорђе Карађорђевић. Голуб је симбол љубави, мира и слободе, а његово шаренило перја и враголаста игра у лету вековима су очаравали човека – казао је Премовић.Према записима старог београдског голубара и касационог судије Ђоке Ђорђевића, илирски голуб се после пада Римског царства и најезде Хуна и Словена у највећем броју задржао у Београду. Пратећи историју Београда, он га налази још 878. године под именом „београдски голуб”. Удружење београдских голубара уручило је бројне повеље и захвалнице свима онима који су дали свој допринос у овој области, између осталих, и градоначелнику, који је на поклон добио и слику.

Извор

уреди