Београд: Усвојена Стратегија развоја Београда
 |
Ова страница је архивирана и даље измене нису препоручене.
Имате исправке? Додајте шаблон {{измена заштићеног}} на страници за разговоре заједно са Вашим текстом, и она ће бити указана администраторима. Напомињемо могућност да коришћени извори више нису доступни на интернету. |
Скупштина града Београда на данашњој седници усвојила је Стратегију развоја Београда. Овај стратешки документ Урбанистички завод Београда и Палго центар израдили су заједно са Комисијом за израду стратегије, коју је образовао градоначелник Београда, а у складу с њом биће планирана и развијана будућност града и успостављен систем одговорности актера за реализацију приоритета до 2016. године. Стратегија је достављена на разматрање свим градским општинама, чије су сугестије увршћене.– Уколико Београд жели да буде метропола, мора да има овакав документ, у ком се јасно одређују плански приоритети за његов развој. Приоритети су обрађени у оквиру економског и социјалног развоја, одрживе природне и животне средине, урбаног развоја, развоја саобраћајне и техничке инфраструктуре и енергетске одрживости града, као све значајнијег питања, и институционалног развоја – рекао је помоћник градоначелника Дејан Васовић, који је и председавао Комисији за израду стратегије.Према његовим речима, струкутра градске привреде у наредном периоду мора да будеизмењена, а у овој стратегији по први пут су јасно назначене креативне индустрије и значај истраживачких, научних и развојних индустрија,то јестпримена нових знања и технологија. Београд пре свега мора да се оријентише на индустрију услуга и комуникација, како транспорта тако и електронских комуникација, а као универзитетски центар мора да развија и научна и примењена научна истраживања,научне инкубаторе, како би новија знања могао да прилагоди и примени у привреди. У стратегији су обрађени и значајни ресурси које Београд има за пољопривредну и енергетску производњу.– Београд значајну пажњу мора да посвети социјалном развоју и да повећа постојећи ниво социјалне инфраструктуре,првенствено изградњом вртића и школа, али и развојем система за коришћење тих објеката. У оквиру социјалног развоја морамо да водимо рачуна и о свим нашим суграђанима којима је потребна помоћ за превазилажење ових тешких времена транзиције. Морамо допринети и стварању услова за равномеран развој, што значи нову обуку и дошколовавање, чиме ћемо омогућити поновно запошљавање оних који нису имали среће у транзицији – рекао је Дејан Васовић.Он је истакао да читав развој мора да води и јасном унапређењу природне и животне средине, јер развој без овог сегмента није одржив, као и да град мора да смањи загађење животне средине и емисију угљен-диосксида, чему стратегија посвећује посебну пажњу. Београд има посебну срећу да је смештен на две велике реке и има велике зелене површине, чак и у самом градском центру, а те природне ресурсе мора да заштити. Сви загађивачи морају да буду идентификовани и загађење мора да се сведе на најмању могућу меру. У складу са очувањем и унапређењем животне средине мора да буде и развој нових индустрија.– Што се тиче урбаног развојног идентитета, Београд мора јасно да идентификује шта га чини значајном метрополом у овом делу Европе и те предности мора да развија. Ми смо већ организовали више међународних архитектонских конкурса, што ћемо радити и у будућности, а организоваћемо и домаће конкурсе, како бисмо што више повећали квалитет грађене средине. С друге стране, предстоји нам озбиљна реконструкција стамбених, пословних и привредних објеката, што због промена типа пословања, што због неопходне енергетске реконструкције и њиховог одржавања. Више од 80 одсто стамбених објеката у Београду су у трећој четвртини свог експлоатационог века, па је неопходно да се они унапреде и реконструишу, чиме ће се омогућити њихово коришћење у наредних 20 и више година – рекао је Васовић.Он је подсетио да град доста улаже у саобраћајну инфраструктуру, а изградњом два моста преко Саве и Дунава и обилазнице око Београда допринеће развоју друмског саобраћаја. Предстоји и унапређење постојеће железничке инфрастуруктуре и саобраћаја као еколошки прихватљивијег и по капацитетима далеко значајнијег у односу на превоз аутобусима и тролејбусима. У стратегији су представљени и планови града за развој шинског саобраћаја,то јестнезависног градског метроа.– Београд има капацитет и за развој водног саобраћаја, који би могао да буде значајан будући да се налази на две реке. У складу с тим је и оријентација града да уреди приобаље и створи могућности за унапређење водног саобраћаја – рекао је Васовић.
Извор
уреди- „Београд: Усвојена Стратегија развоја Београда” Град Београд, 13. јун 2011. (српски)