Данас 40 година од првог човековог спуштања на месец
Ова страница је архивирана и даље измене нису препоручене.
Имате исправке? Додајте шаблон {{измена заштићеног}} на страници за разговоре заједно са Вашим текстом, и она ће бити указана администраторима. Напомињемо могућност да коришћени извори више нису доступни на интернету. |
НАСА/ САД (Blic/Бета) Данас се обележава 40 година од историјског, првог људског спуштања на Месец, америчких астронаута мисије Аполо 11, једног од најзначајнијих догађаја 20. века.
Нил Армстронг и Баз Олдрин крочили су на месец 20. јула 1969. године, а у посади Апола 11 био је и Мајкл Колинс. Поводом обележавања 40-годишњице амерички председник Барак Обама примиће посаду Апола 11.
Подвиг слетања првих људи на Месец у историју је ушао телевизијским преносом током којег је астронаут Нил Армстронг, крочивши на тло Земљиног сателита рекао:
Развијање америчке заставе на до тада "неосвојеном тлу" пратило је око 600 милиона људи.
Баз Олдрин је поводом данашњег обележавања догађаја рекао да би НАСА себи у будућности требало да постави веће циљеве попут Марса, објаснивши да је површина Месеца потпуно пуста и беживотна. "Марс је далеко више погодан за земаљска бића и далеко погоднији за насељавање од Месеца", рекао је Олдрин. Колинс, који је кружио у Месечевој орбити док су Армстронг и Олдрин шетали по Месецу, оценио је да је Марс много занимљивији од Месеца.
"Понекад мислим да сам био на погрешном месту. Као дете, више сам волео Марс, а тако је и сада", казао је Колинс. "Плашим се да нас садашње истицање значаја повратка на Месец не наведе у технолошки ћорсокак, чиме би, беспотребно, на више деценија било одложено истраживање Марса, много кориснијег одредишта", рекао је он.
Од тренутка слетања на месец у Америци трају и оспоравања овог догађаја. Барт Сајбрел, кога многи називају "краљем теорија завере", аутор је више документарних филмова у којима је покушавао да докаже да се подвиг у ствари и није догодио. "Снимци које имамо показују да лажирају да су на пола пута до Месеца. То показује да нису могли да стигну ни до пола пута. Сви су имали исту опрему. Ако мој Фолксваген не може да јури 500 миља на час, а не може ни један, то значи да ни они нису могли да напусте орбиту Земље", тврди Сајбрел.
Први човек америчког Националног музеја ваздухопловства и астронаутике Роџер Лониус одбацује такве тврдње. "Ми смо заиста стигли на Месец. Били смо заглављени у Хладном рату са Совјетским Савезом, који је имао свој свемирски програм и то врло добар. Да смо варали, имали су техничке могућности да то открију и разлоге да нас разоткрију. Па, ипак, нису рекли ни реч. Чак су нам и честитали на успеху", објашњава Лониус.
Спољашња веза
уредиИзвори
уреди- Бета „Danas 40 godina od prvog spuštanja na Mesec (video)” Blic, 20. јул 2009. (српски)