Завршено прво појављивање Радована Караџића пред Хашким трибуналом
 |
Ова страница је архивирана и даље измене нису препоручене.
Имате исправке? Додајте шаблон {{измена заштићеног}} на страници за разговоре заједно са Вашим текстом, и она ће бити указана администраторима. Напомињемо могућност да коришћени извори више нису доступни на интернету. |
Хаг/ Холандија Бивши председник Републике Српске Радован Караџић није желео да се данас у првом појављивању пред Хашким трибуналом изјасни о кривици по оптужници за геноцид и злочине против човечности над нерсбима током рата у БиХ 1992-95. године.
Караџић је искористио право да изјашњавање одложи за 30 дана, у, како је рекао, ишчекивању нове, измењене оптужнице.
Судија Алфонс Ори је, затим, ново изјашњавање о кривици заказао за 29. август поподне. Главни тужилац Серж Брамерц потврдио је да ради на измењеној оптужници.
| “ | Не желим да ми неко други чита оптужницу, радије бих да ми се достави нова оптужница, коју ћу проучити и изјаснити се о њој | ” |
, казао је Караџић, изразивши задовољство због разумевања које је показао судија.
Караџић у судници се појавио у тамном оделу, светлој кошуљи са загасито шареном краватом, сиво-седе косе, знатно мршавији него на старим фотографијама и упалих образа. Са собом је у судницу донео сиву акт ташну из које је извадио неколико папира.
Мирно, уздигнуте браде и без емоција саслушао је сажетак оптужнице и одговарао на питања судије Алфонса Орија, гледајући пред себе, у судију или у екран. Он ниједном није погледао према публици на галерији. Руком је прешао преко чела и очију једино док му је судија Ори читао део оптужнице о Сарајеву.
Оптужени је најавио и да ће се, као и данас, на будућем суђењу бранити сам од Трибунала, кога је упоредио да "елементарном непогодом", али и додао да га "не оспорава".
| “ | Ја имам невидљивог саветника, али сам одлучио да се браним сам | ” |
, рекао је у једном тренутку Караџић.
Током једночасовног заседања, бивши председник РС је у судници сугерисао да је 1996. године имао споразум са тадашњим америчким изаслаником Ричардом Холбруком и владом САД да се повуче из јавног живота и "не омета примену Дејтонског споразума", а да ће заузврат САД "испунити своје обавезе".
| “ | Добио сам понуду од Холбрука, у име САД, да се повучем из јавног живота, а да ће САД испунити своје обавезе... То је било у име САД, а не Ричарда Холбрука... Моја обавеза је била да се повучем и не ометам примену Дејтонског споразума | ” |
, тврдио је Караџић.
Казао је и да је Стејт департмент покушао да спречи подизање оптужнице против њега, али да тадашњи главни тужилац Ричард Голдстон то није прихватио.
Караџић је назначио и да је "1996,97, 98 био озбиљно спреман" да се појави пред Трибуналом, али да је тада "постојала озбиљна опасност да буде ликвидиран" од које је бежао. Истовремено, рекао је да сада "страхује за свој живот", наговестивши да опасност види у Холбруку.
| “ | Овде се ради о животу и смрти, ако Холбрук и даље жели моју смрт и жали што нема смртне казне, онда је питање да ли ја треба да страхујем да ме његова рука и овде стигне | ” |
, казао је Караџић.
Карадзић је намеравао да о свему томе у судници прочита четири странице, али га је судија Ори неколико пута прекидао, упућујући га да тај материјал упути већу у писаном облику.
Поред "бриге за свој живот", Караџић је изразио и забринутост због најаве тужиоца Брамерца да ће процес бити "брз", уз опаску да је брзина добра за револверашке обрачуне, а да правни процес захтева време.
Караџић је тврдио и да је нелегално ухапшен у Србији, три дана пре него што је објављено, и да је држан на непознатом месту, после чега је предат Специјалном суду у Београду.
"У Београду сам нерегуларно ухапшен и три дана отет од цивила које нисам могао да идентификујем, држан на месту за које нисам знао... Нисам имао ни право на телефонски позив, ни на поруку пријатељима да ме не траже по болницама и мртвачницама... После 74 сата, предат сам Специјалном суду и тада је све било у реду", казао је Караџић.
Судија Ори упутио је Караџића да о свему томе судском већу поднесе писане поднеске, не дозволивши му да подробније говори. У процедуралном делу заседања, Караџић је потврдио свој идентитет и рекао да се осећа држављанином "БиХ, Републике Српске, Србије и Црне Горе". Прецизирао је да се пошто је пребачен у Холандију "руковао са амбасадором БиХ и разговарао са представником амбасаде Србије".
Упитан која му је била последња адреса пре хапшења, Караџић је одговорио: "Моја службена адреса је моја породична кућа, кућа моје жене на Палама... Неофицијелно, за време другог идентитета – Улица Јурија Гагарина 267".
На питање судије постоји ли још неко кога би желео да информише о свом хапшењу, Караџић је, кроз смех, приметио да "не верује да постоји било ко ко не зна да сам у притвору".
Судија Ори је Караџића упознао и да ће у судском већу које ће му судити, бити и судије Кристина ван Ден Вајнгарт из Белгије и Баконе Молото из Јужне Африке.
На галерији суднице број један Трибунала, данас није био виђен нико од Караџићевих рођака или саветника. Караџић је оптужен, по принципу индивидуалне и командне одговорности, за геноцид, саучесништво у геноциду, истребљење, убиства, хотимично лишавање живота, прогон, депортацију, нехумана дела, противправно терорисање цивила и узимање талаца током сукоба у БиХ 1992-95.
Према оптужници, Караџић је "делујући индивидуално и у сарадњи с другима, између осталих Момчилом Крајишником и Биљаном Плавшић", "планирао, подстицао, наредио, починио или на други начин помогао и подржао планирање, припрему и извршење уништења, у целости или делимично", босанских Муслимана и Хрвата као националних и верских група у општинама: Бијељина, Братунац Босански Шамац, Брчко, Добој, Фоча, Илијаш, Кључ, Котор Варош, Нови Град, Приједор, Рогатица, Сански Мост, Сребреница, Вишеград, Власеница, Завидовићи И Зворник.
Опсада Сарајева током које су снага ВРС, по оптужници, 44 месеца гранатама и снајперском ватром убиле и раниле "на хиљаде цивила оба пола и свих животних доби", Караџићу се ставља на терет као кривично дело "противправног терорисања цивила".
Прву оптужницу против Караџића и команданта Војске Републике Српске Ратка Младића, подигнуту у лето 1995, а допуњену геноцидом у Сребреници у јесен исте године, главна тужитељка Карла Дел Понте раздвојила је и изменила у мају 2000. Хашко тужилаштво наговестило је, после Караџићевог хапшења, да намерава да оптужницу измени и усклади је са судском праском у протеклих осам година.
Власти Србије саопштиле су да су Караџића ухапсиле у понедељак, 21. јула, у околини Београда. Караџићев адвокат Светозар Вујачић тврди, међутим, да је он ухапшен у петак, 18. јула, увечце и да је три дана држан на непознатом месту. Из Београда, Караџић је јуче ујутро пребачен специјалним авионом на ротердамски радио, а затим хеликоптером у притвор Трибунала у Схевенингену.
Извор уреди
- Радоша Милутиновић „Завршено прво појављивање Радована Караџића пред Хашким трибуналом” Глас Америке, 30. јул 2008. (српски)