Климатолог Џемс Хансен упозорава на последице глобалног отопљавања


30. јун 2008.
Вашингтон/ САД Две деценије пошто је први пут упозорио законодавце на опасности од такозваног ефекта стакленика и глобалног загревања, славни климатолог упозорава на још већу опасност. Џемс Хансен, директор Института за свемирске студије «Годард», америчке Агенције за истраживање свемира, говорио је о томе у Националном прес клубу у Вашингтону, где му је указана почаст као једном од научника који су први указали на планетарне климатске промене.

Климатолог Џемс Хансен из Националне агенције за истраживање свемира, био је међу првима који су алармирали јавност на опасности од климатске промене. Он је то учинио на конгресном претресу који је водио тадашњи сенатор Тим Вирт.

«Он је 1988. иступио у први ред научне заједнице да објави људски утицај на пораст температуре на планети. То је тада била храбра улога усамљеног лидера, од које до данас није одступио», присећа се Тим Вирт.

На манфестацији која је одржана у Вашингтону у знак сећања на тај претрес, Хансен је истакао да је свет одавно прешао опасан праг количине гасова који изазивају ефекат стакленика.

«Доиста смо стигли до ванредне планетарне ситуације. То је зато што постоје крајње тачке у климатском систему којима смо се врло приближили, које ће – ако их пређемо – потпуно завладати динамиком система. То значи да ће замах целог система довести до веома великих промена које су ван наше контроле», каже Хансен.

Појединци умањују значај упозорења на глобално загревање и оспоравају тврдњу да се климатски систем ближи тачки преокрета. Међу њима је и Стив Сигал, адвокат који представља интересе произвођача енергије.

«Многи који раде на питањима климатске промене су много већи оптимисти и уверени су да постоји низ технолошких средстава која ће моћи да се примене да бисмо могли да преокренемо последице глобалног загревања, или им се барем прилагодимо», каже Сигал. Хансен се придружио климатолизима који упозоравају на све снажније олује, нестанак биљних и животињских врста, топљење леденог покривача и подизање нивоа мора – ако људски род не реагује на време.

«Већ смо достигли једну тачку преокрета и изгубићемо сав ледени покривач на Арктику током летње сезоне, а јасно је да ћемо остати без тог покривача због тога што је планета изгубила енергетску равнотежу.»

Хансен каже да ће се сав арктички лед за пет до десет година топити сваког лета, али да то може да се преокрене ако људска врста престане да користи фосилна горива и постепено искључи из употребе угаљ - главог узрочника такозваних гасова стакленика.

Извор уреди