Контроверза око неутрина
 |
Ова страница је архивирана и даље измене нису препоручене.
Имате исправке? Додајте шаблон {{измена заштићеног}} на страници за разговоре заједно са Вашим текстом, и она ће бити указана администраторима. Напомињемо могућност да коришћени извори више нису доступни на интернету. |
6. новембар 2011.
Женева- (VOA) - Научници у лабораторији ЦЕРН, у Женеви, недавно су објавили да су регистровали субатомску честицу звану неутрино која се кретала брзином већом од брзине светлости. То би, ако буде потврђено, поткопало један од основних постулата физике постављених у Ајнштајновој специјалној теорији релативитета из 1905. године. Неки амерички научници доводе у питање најновије откриће.
Ајнштајнова специјална теорија релативитета чини основ физике, каже физичар Патрик Фокс.
„Студирам је већ годинама и користим свакодневно. У суштини све се своди на то да је физика независна од брзине којом се крећете“, каже Фокс.
A то важи и за брзину светлости.
„Брзином светлости могу да се крећу само објекти који немају масу“, додаје Фокс.
Научник Роберт Планкет каже како се сматра да честице попут неутрина могу да се крећу готово брзином светлости, али никада брже од ње.
„Брзина светлости је апсолутна космичка граница за све честице“, каже Планкет.
Али научници у Европи тврде да су забележили неутрино који је оборио тај рекорд. Ако је то тачно, једновековна истраживања биће окренута наглавце и научници ће морати да прераде законе у вези са масом и кретањем. Али Планкет каже да још није убеђен.
„Скептицизам је увек присутан када се појави оваква револуционарна тврдња“, каже Планкет.
„Пре него што одбацимо тај славни принцип морамо да сачекамо потврду овог резултата из других извора“, каже Фокс.
Један од могућих извора је експеримент МИНОС, у америчкој лабораторији Ферми. Дубоко под земљом научници испаљују неутрина ка далекој мети мерећи њихову брзину.
„Могуће је да је МИНОС један од најбољих начина да се то измери“, каже физичар Роберт Планкет.
Али Планкет додаје да је грешка лако могућа када се мери нешто тако мало као неутрино и да ће МИНОС, са побољшањима, дати прецизније резултате.
„Планирамо да модернизујемо опрему системом атомских часовника, сличних онима у европском експерименту, како би мерења била још прецизнија од њихових“, каже Планкет.
Ако МИНОС потврди постојање неутрина бржег од светлости, теоријски физичари као Патрик Фокс, мораће да смисле нове основе будућих физичких истраживања.
