Напади на спортским манифестацијама
16. април 2013.
(Beta) - Експлозије две бомбе на циљу Бостонског маратона у којима је у понедељак увече убијено троје људи, а рањено више од 140, није први напад ове врсте на спортске манифестације.
Преглед ранијих напада:
1972: Олимпијске игре у Минхену, чланови екстремистичке палестинске групе Црни септембар узели су за таоце израелске спортисете и званичнике 5. септембра током Игара и тражили ослобађање својих 232 сународника заточних у Израелу. Убили су двоје спортиста, а током интервенције немачке полиције, погинуло је још девет Израелаца, петоро отимача и један полицајац.
1996: Олимпијске игре у Атланти. Ерик Роберт Рудолф активирао је бомбу кућне израде у Олимпијском парку током концерта 27. јула. Убијена је једна жена, а једанаест људи је рањено. Један турски сниматељ умро је од последица срчаног удара док је снимао сцену. Рудолф је рекао да је желео да протестује против побачаја. Осумњичен је за још три бомбашка напада у Атланти - на дискотеку коју похађају хомосексуалци, једну пословну зграду и једну клинику.
2006: Ирак је после рушења власти председника Садама Хусеина, постао опасна зона за спортисте који су били мета многих отмица и убистава. Маја 2006. 15 чланова и званичника националног таеквондо тима отети су и никад нису надјени. Национални тениски тренер убијен је, и два тенисера. Национални тренер каратеа убијен је 2009. у Мосулу.
2008: Маратон у Шри Ланки. У самоубилачком нападу на полазној линији маратона у Коломбу 9. априла који су извели припадници Тамилских тигрова који су се борили за независност те области убијено је 13 људи, укључујући један министар, а више од сто људи је повређено.
2009: У нападу десетак маскираних и наоружаних људи на аутобус крикет тима Шри Ланке који је играче превозио на стадион у Лахору, на истоку Пакистана, погинуло је осморо људи - шесторо полицајаца и двоје цивила. Повређено је шест играча.
2010: У Анголи су у митраљеском нападу на возило у коме су били званичници делегације Тогоа за Афричко фудбалско првенство у тој земљи убијена два тогоанска званичника и њихов возач Анголац. За напад су преузели одговорност спеаратисти Фронта за ослобођење енклаве Кабинда, где се напад догодио. Того је наложио свом тиму да се врати у земљу.
Извор
уреди- „Napadi na sportskim manifestacijama” Novinska agencija Beta, 16. april 2013. (српски)