Нова листа највећих секвоја
 |
Ова страница је архивирана и даље измене нису препоручене.
Имате исправке? Додајте шаблон {{измена заштићеног}} на страници за разговоре заједно са Вашим текстом, и она ће бити указана администраторима. Напомињемо могућност да коришћени извори више нису доступни на интернету. |
4. децембар 2012.
Сијера Невада (САД)/ Калифорнија (Beta) - Досадашње друго по величини дрво на свету - џиновска секвоја „Грант“ из Сијера Неваде, истиснуто је с те позиције, после свеобухватног мерења којим је установљено да је од њега већа оближња секвоја „Председник“, чија је запремина процењена на 1.529 кубних метара дрвета.
Слика: George A. Grant..
И после 3.240 година, та секвоја и даље расте исто као и раније што највише изненађује научнике који испитују како ће на секвоје утицати климатске промене и да ли та врста дрвета - највећа жива бића на Земљи, има улогу у борби против њих.
Слика: Jim Bahn.
Мерење секвоја било је део десетогодишњег истраживања секвоја и климатских промена, а мере „Председника“ оповргле су претходну претпоставку да велико дрвеће спорије расте у старијем добу.
То значи, како сматрају стручњаци, да ће количина угљен-диоксида коју џиновско дрвеће апсорбују фотосинтезом наставити да се повећава током њиховог животног века.
„Председник“ је на досадашњој листи интернет енциклопедије Википедије био треће по величини дрво међу џиновским секвојама.
Сада, са обимом већим од 28 метара и запремином од 1.275 кубних метара масе стабла, и јос 255 кубних метара масе грана, „Председник“ је 15 одсто већи од „Гранта“, познатог и као америчко Божићно дрво.
„Председник“ расте за по један кубни метар дрвне масе током кратке, шестомесечне годишње вегетације, и по томе је једно од најбрже растућих дрвета у свету. Његове 2 милијарде листова су вероватно највећи број који има неко дрво, а по томе је једно од најефикаснијих по претварању угљен-диоксида у хранљив шећер током фотосинтезе.
Ипак највећа светска секвоја је „Генерал Шерман“, такође у Сијера Невади, чија је запремина за 57 кубних метара већа од „Председника“.
Џиновске секвоје толико порасту и дуговечне су због тога што је њихово дрво отпорно на болести и штеточине које угрожавају друго дрвеће, а дебела кора штити их од пожара.
Толика продуктивност и отпорност чине секвоје и њихове родјаке кандидатима за планско гајење ради смањења високе концентрације угљен-диоксида у ваздуху, која изазива отопљавање климе.
Пошто је природно станиште секвоја Калифорнија, за научнике је занимљиво то што су их први досељеници у Америку послали у своју постојбину, Велику Британију, а садили су их и на Новом Зеланду где се налази и највеће икада засађено дрво - секвоја из 1850. године, чији је пречник 4,6 метара.
Извор
уреди- „Nova lista najvećih sekvoja” Novinska agencija Beta, 4. decembar 2012. (српски)
