Гашин сабор — нови фестивал стрипа у Београду и на Балкану (26–28. април 2018) — разлика између измена

Званични језици фестивала су стога ове године српски и француски, а манифестација се оглашава и у земљама Западне Европе. Прве године је председник фестивала српско-француски уметник [[w:Драган Лазаревић|Драган Лазаревић]] (у свету познат као Драган де Лазаре), а домаћини деци и другим гостима биће [[w:Владимир Весовић|Владимир Весовић]], [[w:Бојан М. Ђукић|Бојан М. Ђукић]], [[w:Лидија Сеничар|Лидија Сеничар]], [[w:Тамара Лујак|Тамара Лујак]], [[w:Зоран Стефановић|Зоран Стефановић]] и двадесетак других уметника, педагога и стручњака за стрип. Идентитет фестивала је ликовно обликовао награђивани млади уметник Марко Шерер, студент београдског Факултета примењених уметности.

Публици свих генерација се нуди осам изванредних изложби: четири од Франкена, затим главног госта [[w:Радич Мијатовић|Радича Мијатовића – Мише]], [[w:Лазо Средановић|Лазе Средановића]] и других српских и франко-белгијских аутора. Организоване су специјалне вођене туре по изложбама за школе, понуда најновијих и класичних издања стрипова, промоције књига и предавања, пројекција новог филма „Гаша Шепртља“, као и ликовне радионице за децу и одрасле у организацији Школе „[[w:Ђорђе Лобачев|Ђорђе Лобачев]]“.

Биће одржан и стручно-научни скуп са темама о Андреу Франкену, Радичу Мијатовићу и [[w:Ђорђе Димитријевић|Ђорђу Димитријевићу]], а Фестивал расписује и регионални конкурс за хумористичко-карикатурални стрип на једној страни, који се завршава 1. септембра.

Центар за уметност стрипа при Удружењу стрипских уметника Србије представиће део програма фестивала— у сарадњи са Француским институтом у Србији, дистрибутерском кућом „2и филм“, и удружењима „Свет стрипа“, „[[w:Бранко Плавшић|Бранко Плавшић]]“ и „[[w:Никола Митровић|Никола Митровић Кокан]]“, „Страва“ ... — и у Нишу, Лесковцу, Крагујевцу, Новом Саду, Ваљеву и другим градовима земље и региона.

Напоредо, Удружење стрипских уметника Србије (УСУС) представља радове наших стрипара који су били везани за Франкеново окружење или су дали своју посвету мајстору — [[w:Божидар Милојковић|Божидар Милојковић БАМ]], Радич Мијатовић, [[w:Никола Масловара|Никола Масловара]], [[w:Милорад Жарић|Милорад Жарић]], Драган Лазаревић, [[w:Горан Трајковић|Горан Трајковић]], [[w:Саша Арсенић|Саша Арсенић]], [[w:Урош Беговић|Урош Беговић]], [[w:Синиша Бановић|Синиша Бановић]]... Изложбу прате есеји уредника едиције сабраног „Гаше“ [[w:Милан Вулетић|Милана Вулетића]], уметника Николе Масловаре, писаца [[w:Васа Павковић|Васе Павковића]], [[w:Павле Зелић|Павла Зелића]] и [[w:Зоран Стефановић|Зорана Стефановића]], који је и редактор едиције и оснивач Гашиног сабора.

У сусрет великом јубилеју српског и југословенског стрипа, пола столећа серијала „Дикан“„[[w:Дикан|Дикан]]“, излаже се из пера Лазе Средановића најновија епизода „Ђавоља варош“, која је недавно забављала читаоце ''Малог забавника. ''Однедавно овај култни серијал сабрано излази у колорним књигама београдске куће „Еверест медија“.

Гаша Шепртља, на француском Gaston Lagaffe, хумористички је стрип Андреа Франкена, који се појавио 28. фебруара 1957. у белгијском магазину ''Спиру''. По избору француске јавности, Гаша је увршћен у ''Мондов'' списак „100 најбољих књига 20. века“, заједно са још једним стрипом — [[w:Корто Малтезе|Кортом Малтежанином]].

„Гаша Шепртља“ је један од најпопуларнијих стрипова и у Србији и Југославији још од премијерног превода 1965''.'' у новосадској ''Панорами''. Од тада је непрекидно објављиван у бројним часописима, као и у осам колорних албума „Дечјих новина“ током 1980-их.Најпопуларнији је у преводима Ђорђа Димитријевића, који је преводио и стрипове „Талични„[[w:Талични Том“Том|Талични Том]]“, „Астерикс“„[[w:Астерикс|Астерикс]]“ и „Породица„[[w:Породица Тарана|Породица Тарана“Тарана]]“. Стрип прати догодовштине Гаше, идеалисте, емотивца, „беспосленог јунака“ који ради у редакцији стрипског магазина, а гегови долазе из његове лењости или „корисних“ изума, што се често завршава катастрофама: поплавом, пожаром или уништавањем канцеларије.