Две госпе, седамдесет витезова и 6.000 улазака у племенити свет стрипа: Извештај са првог Гашиног сабора — разлика између измена

Доделом међународних награда највећим ауторима стрипа из Србије и десетак земаља, и крајем осам изложби, завршен је у Београду [[Гашин сабор — нови фестивал стрипа у Београду и на Балкану (26–28. април 2018)|Гашин сабор]], први фестивал карикатурално–хумористичног и породичног стрипа.

Зачет са скромнијим очекивањима, Сабор се показао једним од већих фестивала Балкана. У педесетак програма од 26. априла до 11. маја 2018. учествовало је осамдесетак уметника, научника, педагога и других стручњака, као и преко 500 ученика из седам београдских образовних установа. По званичној евиденцији изложбе је за две недеље, као пратећи програм, видело уцело или делом преко 6.000 посетилаца [[w:Дечји културни центар Београд|Дечјег културног центра Београда]], претежно деце и омладине.

Фестивал је ушао у заједницу [[w:Француски језик|франкофоних]] фестивала стрипа и имао је видљиву рекламну кампању на референтним сајтовима за европски стрип.

Почетак и крај Сабора обележен је звуком дрндафона, инструмента који је створио [[w:Предраг Ристић|Предраг Ристић – Пеђа Исус]], као реалног одраза Гашиног инструмента, али и као симболичке везе српског стрипа са уметничком групом Медијала[[w:|Медиала]] и сопственом културном традицијом.

Гашин сабор је приказао осам изложби стрипа највишег квалитета. Андре Франкен је био главна тема сабора и за њега су биле везане изложбе „Мабреее“ о [[w:Гаши Шепртљи|Гаши Шепртљи]], „Франкен њим самим“, „Кад је Спира био млад“, и „Марсупилами целим својим репом“… Остале су биле од домаћих аутора. Удружење стрипских уметника Србије (УСУС) представило је радове наших стрипара који су били везани за Франкеново окружење или су дали посвету мајстору — [[w:Божидар Милојковић|Божидар Милојковић — БАМ]], [[w:|Радич Мијатовић]], [[w:|Никола Масловара]], Милорад Жарић, [[w:Драган Лазаревић|Драган Лазаревић (Dragan de Lazare, председник Гашиног сабора)]], Горан Трајковић, [[w:Саша Арсенић|Саша Арсенић]], [[w:Сабахудин Мурановић|Сабахудин Мурановић]], Урош Беговић, [[w:Синиша Бановић|Синиша Бановић]], Милосав Остојић… Као специјални гост се својим радом пред српском публиком премијерно појавио Бруно Гилсон, угледни белгијски стрипар, активиста и стручњак.

Доајен [[w:Лазо Средановић|Лазо Средановић]] је изложио епизоду култног серијала, [[w:Дикан|„Дикан: Ђавоља варош“]], која је недавно забављала читаоце ''Малог забавника''. Један од врхунаца програма је била велика самостална изложба главног госта фестивала Радича Мијатовића, новосадског мајстора стрипа, карикатуре и илустрације, омиљеног цртача са простора некадашње Југославије још од друге половине 1970–их.

У програмима је и лично учествовало десетине уметника и стручњака. Божидар Милојковић је са Драганом Лазаревићем промовисао две књиге узбудљиве за сваког љубитеља стрипа: ''БлогоГрафија: Бамова авантура у стрипу'' на српском језику и француско издање албума ''Киселина црне боје'' (на јесен излази у Србији). Лазо Средановић је представио едицију сабраног „Дикана“ у књигама у издању „Еверест медије“, као и нове епизоде из ''Малог забавника''. Цртач, педагог и уредник Никола Масловара из Горњег Милановца представио је албум „Детектива Лаконогића“ и друге своје јунаке. Преводилац и уредник Дејан Савић приказао је издања белгијског генија Франкена на српском у издању [[w:Бели пут|„Белог пута“]] и „Дарквуда“ — сабраног Гашу Шепртљу, Спиру и Ћиру, Марсупиламија и „Црне мисли“.

Београдски ликовни уметник али и представник лесковачке традиције стрипа Милисав Банковић представио је себе и окружење из којег долази, импресиониравши средњошколце и студенте. Колекционар–лексикограф [[w:Владимир Тополовачки|Владимир Тополовачки]] први је пут у Београду приказао трећи и четврти том свог капиталног лексикона [[w:Бесконачни итинерер кроз свет стрип албума (књига)|''Бесконачни итинерер кроз свет стрип албума'']] (Загреб, април 2018), где је пописано око 10.000 југословенских стрипских издања. Програме је модерирао [[w:Зоран Стефановић|Зоран Стефановић]], уз стручно учешће [[w:Бојан М. Ђукић|Бојана М. Ђукића]].

Први округли сто о Франкену, нама и стрипу отворио је стручним експозеом филолог, филмолог и стручњак за историју културе Срђан Савић, актуелни директор [[w:Нишки културни центар|Нишког културног центра]]. Публика је имала јединствену прилику да слуша излагања Љубише Гвоића (подсетимо: творца првог дипломског рада о стрипу у СФР Југославији, Загреб, 1976), Душана Рељића, Бојана М. Ђукића, Владимира Тополовачког, [[w:Зоран Туцић|Зорана Туцића]], Зорана Стефановића, Бобана Савића — Гета, Марије Ристић, [[w:Павле Зелић|Павла Зелића]], [[w:Тамара Лујак|Тамаре Лујак…Лујак]]… Завршну дискусију је дао Зоран Николић, председник стрипског удружења „Бранко Плавшић“ из Ниша, оснивач фестивала Нифест.

Публика је била разнолика и свих узраста, а укључивала је десетине препознатљивих лица културе. Са породицама су били драмски уметници [[w:Андреј Шепетковски|Андреј Шепетковски]] те Данијел и Евгенија Ковачевић, филолог и мачевалац [[w:Василије Милновић|Василије Милновић]], затим популарни историчар–археолог [[w:Марко Алексић|Марко Алексић]] (такође члан УСУС), доајени научне фантастике [[w:Бобан Кнежевић|Бобан Кнежевић]] и Тихомир Јовановић, ликовни уметници [[Боривоје Грбић|Боривоје Грбић]], Драгана Купрешанин и Селена Даниловић, пољска научница Наталија Новињска–Антонијевић и многи други ствараоци, научници и јавне личности…

Сабор је обележило натпросечно учешће ученика из седам београдских образовних установа, њих преко 500. Основна школа „Ђуро Стругар“ са Новог Београда довела је највећу делегацију од стотинак најбољих ученика разних разреда, као и десетак учитеља и наставника, на челу са директорком Александром Лончар, која је и отворила Гашин сабор. Ученици ове школе су познати по склоности уметности — претходни директор школе је био угледни академски уметник и педагог Ристо Антуновић, „Чаробњак из Херцеговине“ како рече писац [[w:Радослав Братић|Радослав Братић]] — тако да су са задовољством више сати учествовали на вођеним турама по изложби, промоцијама и мастер класи коју је пред пуном Црвеном салом одржао међународни професионалац Бојан М. Ђукић, оснивач европски значајне групе „Београдски круг 2“.

Осим Бојана М. Ђукића, мастер класе су предшколцима, основцима и средњошколцима држали Никола Масловара, Лазо Средановић и Душан Рељић. Паралелно, под вођством проф. [[w:Владимир Весовић|Владимира Весовића]], Школа „Ђорђе Лобачев“, сада већ у својој 26. школској години, имала је своје радионице за стрип, илустрацију и концепт арт за филмове и видео игре. (Школа ради у просторијама Дечјег културног центра Београда и сада је у периоду знатног ширења.)

Незваничне групне посете запажене су и од стране ученика [[w:Филолошка гимназија у Београду|Филолошке гимназије]], Дизајнерске школе и других средњих школа, као и студената Универзитета уметности, нарочито са Факултета примењене уметности.