Две госпе, седамдесет витезова и 6.000 улазака у племенити свет стрипа: Извештај са првог Гашиног сабора — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
викификација
још викификовања
 
Ред 1:
{{Београд}}{{датум|17. мај 2018.}}
 
Доделом међународних награда највећим ауторима стрипа из Србије и десетак земаља, и крајем осам изложби, завршен је у [[w:Београд|Београду]] [[Гашин сабор — нови фестивал стрипа у Београду и на Балкану (26–28. април 2018)|Гашин сабор]], први фестивал карикатурално–хумористичног и породичног стрипа.
 
Зачет са скромнијим очекивањима, Сабор се показао једним од већих фестивала Балкана. У педесетак програма од 26. априла до 11. маја 2018. учествовало је осамдесетак уметника, научника, педагога и других стручњака, као и преко 500 ученика из седам београдских образовних установа. По званичној евиденцији изложбе је за две недеље, као пратећи програм, видело уцело или делом преко 6.000 посетилаца [[w:Дечји културни центар Београд|Дечјег културног центра Београда]], претежно деце и омладине.
Ред 23:
 
== Најезда из београдских школа ==
Публика је била разнолика и свих узраста, а укључивала је десетине препознатљивих лица културе. Са породицама су били драмски уметници [[w:Андреј Шепетковски|Андреј Шепетковски]] те Данијел и Евгенија Ковачевић, филолог и мачевалац [[w:Василије Милновић|Василије Милновић]], затим популарни историчар–археолог [[w:Марко Алексић|Марко Алексић]] (такође члан УСУС), доајени научне фантастике [[w:Бобан Кнежевић|Бобан Кнежевић]] и Тихомир Јовановић, проф. Катерина Апостолска из Скопља, ликовни уметници [[w:Боривоје Грбић|Боривоје Грбић]], Драгана Купрешанин и Селена Даниловић, пољска научница Наталија Новињска–Антонијевић и многи други ствараоци, научници и јавне личности…
 
Сабор је обележило натпросечно учешће ученика из седам београдских образовних установа, њих преко 500. Основна школа „Ђуро Стругар“ са Новог Београда довела је највећу делегацију од стотинак најбољих ученика разних разреда, као и десетак учитеља и наставника, на челу са директорком Александром Лончар, која је и отворила Гашин сабор. Ученици ове школе су познати по склоности уметности — претходни директор школе је био угледни академски уметник и педагог Ристо Антуновић, „Чаробњак из Херцеговине“ како рече писац [[w:Радослав Братић|Радослав Братић]] — тако да су са задовољством више сати учествовали на вођеним турама по изложби, промоцијама и мастер класи коју је пред пуном Црвеном салом одржао међународни професионалац Бојан М. Ђукић, оснивач европски значајне групе „Београдски круг 2“.
Ред 40:
Важан део сабора била је и додела специјализованих признања уметницима, истраживачима, уредницима и педагозима који су кључно допринели уметности духа и хумора, и тиме обележили српску и међународну културу у другој половини 20. и почетком 21. века.
 
Церемоније доделе признања 28. априла и 8. маја отворила је уредница ликовних програма ДКЦБ и [[w:Радост Европе|„Радости Европе“]], историчар уметности [[w:Лидија Сеничар|Лидија Сеничар]]. Образложења је износио оснивач фестивала Зоран Стефановић, награде је уручивао председник фестивала Драган Лазаревић (и сам награђен рођенданском тортом 8. маја), а целу манифестацију је затворио председник Удружења стрипских уметника Србије [[w:Раде Товладијац|Раде Товладијац]].
 
Прва Велика повеља Гашиног сабора — а додељују се за „изузетан допринос светској уметности хумора, карикатуре, шепртљења и сањарења“ — отишла је у Москву, руским Београђанима, породици Лобачев, која преко сто година даје допринос српској и југословенској култури. То је на снази још од времена кад је руски царски конзул Павле А. Лобачев, „познат као човек демократских идеја“ (да цитирамо српску штампу од пре сто година), штитио хришћански живаљ Балкана крајем османске окупације, да би његов син [[w:Ђорђе Лобачев|Јуриј Ђорђе Лобачев]] (1909–2002, код Срба зван Чика–Ђорђе) постао свеевропски уметник–стрипар за кога је речено „Самосвест без охолости и разумевање без таштине“ (Жика Богдановић). Данас племенити дух ове лозе гаје Ђорђев син Димитрије, унук Јуриј и праунуци. Повељу је у Москву већ који дан касније однела проф. [[w:Ирина Антанасијевић|Ирина Антанасијевић]], неуморни истраживач Беле руске Србије на Сави и Дунаву.
 
Другу велику повељу Сабора примила је госпођа Снежана Зупан, у име породице Зупан. Њен муж [[w:Здравко Зупан|Здравко Зупан]] (1950–2015) био је међународно важан стрипски уметник, али и главни историчар југословенског стрипа, човек чије духовно и активистичко наслеђе дословно прожима и чини живим данашњи стрип региона. Значајно завештање овог великана УСУС[[w:Удружење стрипских уметника Србије|Удружење стрипских уметника Србије]] сада колективно наставља кроз дуго припремане издавачке и стручне пројекте, уз подршку ове добре породице.
 
Велике повеље Гашиног сабора добила су и тројица ванредних стваралаца — главни гост фестивала, новосадски цртач Радич Мијатовић, београдски цртач Божидар Милојковић, као и легендарни преводилац Гаше и многих других стрипова и књижевних дела Ђорђе Димитријевић, за ког је на фестивалу вишекратно речено да је „Станислав Винавер нашег времена“.
 
Осим повеља, Сабор је доделио и племићка звања. „Госпама од духа и хумора“ проглашене су две београдске професорке — ликовна уметница [[w:Владана Ликар-Смиљанић|Владана Ликар–Смиљанић]] и поменута научница Ирина Антанасијевић.
 
У двема церемонијама проглашења „Витезова од духа и хумора“ учествовали су лауреати из редова великана уметности и културе Србије — [[w:Лаза Лазић|Лаза Лазић]], Јован Стојановић из Париза (псеудоним 1950–1960–их: John Radley), у име [[w:Добрица Ерић|Добрице Ерића]] унука Невена Дамљановић, [[w:Слободан Станишић|Слободан Станишић]], Шпиро Радуловић, [[w:Петар Марш|Петар Петровић (Пеца Марш)]], Душан Рељић, Радич Мијатовић, [[w:Југослав Влаховић|Југослав Влаховић]], [[w:Растко Ћирић|Растко Ћирић]], Владимир Весовић, Љубиша Гвоић, Бојан М. Ђукић, Зоран Ковачевић, [[w:Момчило Рајин|Момчило Рајин]], Зоран Андрић, [[w:Слободан Ивков|Слободан Ивков]], Драган Боснић и Владимир Тополовачки.
 
Витезима су постали и доајени који нису могли бити присутни: Василије Афанасијев, Жика Богдановић, [[w:Тошо Борковић|Тошо Борковић]], Милан Буковац, [[w:Душан Вукојев|Душан Вукојев]], Ђорђе Димитријевић, Милорад Жарић, Александар Жикић, Богдан Јовановић, Драгош Јовановић — Фера, [[w:Бранислав Керац|Бранислав Керац]], [[w:Љубомир Кљакић|Љубомир Кљакић]], Бојан Ковачевић, Миомир Кулић, Михаило Куртовић, Никола Масловара, Ненад Микалачки — Ђанго, Божидар Милојковић, Бранислав Милтојевић, [[w:Миленко Михајловић|Миленко Михајловић]], Бранислав Николић — Брана, [[w:Светозар Обрадовић|Светозар Обрадовић]], Лазар Одановић, [[w:Васа Павковић|Васа Павковић]], [[w:Жељко Пахек|Жељко Пахек]], [[w:Драган Перић|Драган Перић]], [[w:Душан Петричић|Душан Петричић]], [[w:Вујадин Радовановић|Вујадин Радовановић]], [[w:Градимир Смуђа|Градимир Смуђа]], Лазо Средановић, Борислав Станковић — Стабор, Фрања Страка, [[w:Живојин Тамбурић|Живојин Тамбурић]], [[w:Мирољуб Тодоровић|Мирољуб Тодоровић]], Миомир Томић, Славиша Ћировић и Борислав Шајтинац.
 
У име публике и колега из Србије, одбор Гашиног сабора је за „Витезове од духа и хумора“ прогласио и дванаест уметника са подручја некадашње Југославије. Из Македоније то је [[w:Диме Иванов|Диме Иванов — Димано]]; из Црне Горе Лука Лагатор; из Босне и Херцеговине Мидхат Ајановић — Ајан (сада у Шведској); из Хрватске Руди Аљиновић, [[w:Боривој Довниковић|Боривој Довниковић — Бордо]], [[w:Недељко Драгић|Недељко Драгић]] (сада у Немачкој), [[w:Дарко Мацан|Дарко Мацан]] и [[w:Јулио Радиловић Јулес|Јулио Радиловић — Јулес]]; а из Словеније Цирил Гале, Жига Лесковшек, Николај Мики Мустер (на жалост, преминуо пред крај Сабора, не дочекавши да види награду) и Изток Шуштершич.
 
Са ванбалканских простора звања „Витеза од духа и хумора“ добили су легендарни франко–белгијски аутори: цртач Франсоа Валтери (François Walthéry) и писац Митик (право име Жан–Клод Смит–л–Бенедикт; Jean–Claude Smit–le–Bénédicte). Ови аутори су вишеструко блиски нашој публици по својим делима као што је серија „Наташа“, а подсетимо да су деловали у кругу у којем је радио и сам Франкен, те да су с нама повезани и преко сарадње са Драганом де Лазареом на серијалу „Рубина“.
Ред 69:
Међутим, тродневна продајна изложба је била прескромна по продаји, изгледа због термина преко радног дана, када родитељи не могу довести децу, али и зато што данашња понуда стрипова у луксузним издањима (намењених библиотекама и колекционарима) надилази могућности дечјег џепа у школским посетама.
 
Показало се да су најмлађи најбоље прихватили издања домаћих аутора на домаће теме, штампана њима читљивом ћирилицом, али јефтинија, што је погодовало издавачима као што су „Пчелица“ из Чачка или [[w:Макондо (издавачка кућа)|„Макондо“]] из Београда (едиција: Српски научници у слици и речи). Нарочито је „Пчелица“ због издавачког профила била спремна за ово место и прилику, али је и додатно имала огласну кампању за Гашин сабор преко друштвених мрежа. У новој књижари ове куће у Београду могу се набавити и бројни хитови овогодишњег лауреата Сабора Слободана Станишића, илустровани од стране чланова УСУС–а.
 
[[w:Радио Београд|Радио Београд]] је пратио Сабор у ударним емисијама, исто као и Дечји дневник [[w:РТС|РТС]], престижна рубрика „Синоћ у граду“ дневника [[w:Политика (новине)|''Политика'']], као и најважнији сајтови за културу региона. На другој страни, била је очигледна незаинтересованост неких средстава информисања, нарочито оних склоних таблоидизацији, иако је догађај био надомак редакција, у самом центру Београда, и био веома привлачан чак и за случајне пролазнике.
 
Сабор је имао осам привлачних плаката, примећених и у Западној Европи, али из новчаних разлога није могао на време имати штампан каталог, што је пропуст који ће организатори покушати ретроактивно да реше. Такође је као пропуст оцењено непостојање додатних потписа на неким изложбама, јер лаицима ауторски потписи на таблама често нису били довољни.
 
Гашин сабор, као ни остали главни фестивали стрипа ове године у Србији, није добио помоћ од [[w:Министарство културе и информисања Републике Србије|Министарства културе и информисања Србије]]. Образложење гласи: „пројекат само мањим делом има децу и младе као циљну групу; уопштено дати и кратак опис пројекта и циљ; обилује општим местима“.
 
С обзиром на овогодишњи успех који има међународне одлике, висок квалитет и масовност сваке врсте, Удружење стрипских уметника Србије верује да би могао постојати другачији однос државне комисије према Гашином сабору.
Ред 91:
Ретко је и да нека стрипска манифестација успе да окупи оволики број деце, школа и професионалаца стрипа и опште културе, од којих су се многи први пут сад уживо срели после каријере од пет, шест, па и седам деценија.
 
Гашин сабор сада полази на турнеју по Србији презентацијама, изложбама и пројекцијама филма „Гаша Шепртља“, пре свега у [[w:Ниш|Ниш]] на пети Нифест (24–27. мај), затим у [[w:Лесковац|Лесковац]] на 20. балканску смотру младих стрип аутора (29. јун – 1. јул), па у [[w:Крагујевац|Крагујевац]] на Комикон (6–8. јул), [[w:Ваљево|Ваљево]], [[w:Горњи Милановац|Горњи Милановац]] (прва седмица октобра)…
 
Изложба српских аутора позвана је да буде изложена у јуну у [[w:Брисел|Бриселу]], престоници [[w:Белгија|Белгије]] и [[w:Европска Унија|Евроуније]], са намером да наши радови буде представљени тамошњим издавачима, новинарима, истраживачима и колекционарима.
 
Дечји културни центар Београд и УСУС најављују нове стрипске подухвате: као наставак Гашиног сабора биће проглашен међународни конкурс за гег–таблу стрипа, а децембар 2018. биће поново месец стрипа у Београду. •
Ред 103:
Председник Гашиног сабора је значајно име српско–француског стрипа Драган Лазаревић (Dragan de Lazare), а у стручном одбору су и Раде Товладијац (председник УСУС), Владимир Весовић (Школа „Ђорђе Лобачев“), Бојан М. Ђукић (оснивач „Београдског круга 2“), Лидија Сеничар (уредница ликовних програма ДКЦБ и фестивала „Радост Европе“), те оснивач Сабора Зоран Стефановић (управник Центра за уметност стрипа, Београд).
 
Ликовно обликовање плаката и других материјала урадио је уметнички директор фестивала, студент Факултета примењених уметности у Београду Марко Шерер, а калиграфи на признањима су били Јелена Радојевић те још два студента ФПУ Лазар Ракоњац и Петар Стошић. Сама признања носе цртежеБожидарацртеже Божидара Милојковића, Драгана Лазаревића и Синише Бановића.
 
Координатори за јавност су били Тамара Лујак и Павле Зелић, а фотографи Стеван Нешковић (ДКЦБ), Бранко Ботић и Т. Лујак (УСУС). Вебмастер је био Ненад Петровић, Мијатовићеву изложбу је технички припремио Небојша Јовичић, административни координатор је била Маја Стефановић, а извршни продуцент свих изложби ликовни уметник Гоце Балковић. Преводилац на француски је био Д. Лазаревић, на енглески З. Стефановић. Руководилац продукције ДКЦБ је Далибор Стојановић.