Pomoć EU Grčkoj dobra i za Balkan
Brisel / Belgija (Beta) U Evropi nestrpljivo očekivani I konačno postignuti dogovor zemalja „zone evra“ i Međunarodnog monetarnog fonda o finansijskoj podršci Grčkoj imaće povoljan učinak i za ekonomsku stabilizaciju Balkana, pre svega Bugarske i Srbije.
To proizilazi iz mišljenja analitičara i medija u Evropskoj uniji, koji smatraju da će time biti odagnane nedoumice o daljem delovanju filijala grčkih banaka u regionu.
U Evropskoj komisiji u Briselu je agenciji Beta prenesena ocena da predviđena kreditna podrška 16 zemalja članica „evrozone“, uz delimičnu potporu i MMF-a, Atini treba da znači da neće biti oklevanja u matičnim grčkim bankama, kad su u pitanju poslovanje i dalje odobravanje kredita poslovnim partnerima na zapadnom Balkanu.
Važno je, kako smatraju svi evropski zvaničnici i analitičari, što će dalji napadi na Grčku i celu „zonu evra“ biti onemogućeni trogodišnjim mehanizmom potpore između 100 i 120 milijardi evra kredita vladi u Atini, uz obavezu da sprovede drastične mere budžetske štednje, kresanja javne potrošnje i strukturne promene za postavljanje grčke privrede na zdrave osnove.
Evropska komisija primećuje da je „i dalje veoma neizvesno“ kakva će biti budžetska kretanja u zemljama koje su u procesu pridruživanja EU, „jer to zavisi od prilagodljivosti i oporavka njihovih privreda, mada su ravni javnih dugova ograničene“.
Evropska komisija ukazuje i na to da su, u dogovoru sa MMF-om u Srbiji utvrđen makroekonomski stabilizacioni program i prvi povoljni rezultati „stvorili uslove da se olabavi sporazum pod okriljem Inicijative Evropske koordinacione banke, kojim su srpske podružnice od svojih matičnih stranih banaka tražile da u 2009. održe isti nivo kredita privredi kao u 2008“.
Извор уреди
- „Pomoć EU Grčkoj dobra i za Balkan” Новинска агенција Бета, 2. мај 2010. (српски)