САД би да заобиђу Савет безбедности УН

28. август 2013.
САД/ Европа (Beta-AP) - САД и њени савезници који најављују војну интервенцију у Сирији , траже начин да заобижу Савет безбедности УН, али тако да имају што ширу међународну подршку за тај чин, који за циљ има да казни режим у Дамаску због наводне употребе хемијског оружја.

САД, Британија и Француска су ових дана јасно ставиле до знања да верују у одговорност режима Башара ел Асада за хемијски напад у предграђу Дамаска и да такво понашање захтева брз међународни одговор што, према оцени агенције Асошиејтед прес (АП), сасвим извесно захтева делање без одобрења Савета где Русија и Кина редовно користе вето да спрече свако мешање у сиријски грађански рат.

Генерални секретар УН Бан Ки Мун се залаже за дипломатско решење, али Вашингтон, Париз и Лондон већ недељу дана говоре како чекање на акцију светске организације није више оправдано.

Како указује АП, позивајући се на аналитичаре, „кишобран“ за војну акцију могли би да буду НАТО и доктрина „одговорност за заштиту“ према којој медјународна заједница има обавезу да реагује било где у свету како би спречила злочине против човечности .

Та доктрина се све више перцепира као нешто што је испред начела поштовања суверенитета држава, изјавио је Стивен Бидл, експерт за америчку војну и спољну политику на Универзитету Џорџ Вашингтон.

Као један од модела, указују аналитичари, могло би да послужи НАТО бомбардовање СР Југославије због Косова 1999. године које је, како наводи Би-Би-Си (ББЦ), врло контроверзно јер није било експлицитног одобрења Савета безбедности, већ су у резолуцијама Савета искоришћене одредбе о „мерама за принудно спровођење“.

„Веома је познато да косовски рат није био законит“, рекао је АП-у Кен Полак, експерт за блискоисточна војно-политичка питања на Институту Брукингс. „А опет, ви немате људе који наоколо вичу да косовски рат није био легалан. То је све зато што су САД направиле добар посао у припремању аргументације.“

Администрација председника САД Барака Обаме исказује спремност да брзо реагује против владе председника Сирије Башара ел Асада , позивајући се у својој реторици и на директну угроженост националне безбедности.

Међутим, како наводи АП, увлачење НАТО није готова ствар, јер међу чланицама има неодлучности, а додатне препреке брзој акцији могле би да буду врло неодговарајући тренутак за реаговање што се Беле куће тиче, као и чињеница да инспектори УН за хемијско оружје тек треба да известе да ли је Асадов режим заиста одговоран за наводни напад.

Брзо делање би значило војну интервенцију пре но што инспектори, који су сада у Сирији, званично утврде и саопште да ли се хемијски напад на цивиле у предграђу Дамаска уопште догодио.

Проблематична је и врло снажна противваздушна одбрана Сирије, која би значајно могла да отежа евентуалне акције из ваздуха чији циљ, како тврди Бела кућа, не би било обарање Асада са власти - што је био случај са Садамом Хусеином у Ираку - већ кажњавање његовог режима због кршење међународних споразума о забрани коришћења хемијског оружја.

Тако уска и прецизна терминологија администрације САД последица је тога што Американци немају нарочиту жељу да се заглибе у још један блискоисточни конфликт.

Док Русија наставља да се противи било каквој војној интервенцији у земљи која јој је савезник, Сирији, залагања Вашингтона, Париза и Лондона добила су подршку од Арапске лиге кроз оптужбу да је Асадов режим одговоран за наводни хемијски напад и позив Савету безбедности да се усагласи око „мера одвраћања“ оних који су починили тај „гнусни злочин“.

Са друге стране, унутар чланица НАТО има знакова неодлучности - висока представница Европске уније за спољну политику Кетрин Ештон сматра да је дозвола Савета безбедности „изузетно важна“, сличан став има Италија, а Турска као предуслов свог укључивања у војну акцију поставља претходни неуспех УН да Сирији уведу санкције због коришћења хемијског оружја.

Брзо покретање напада на Сирију могло би да дође у врло неугодном тренутку за Вашингтон, оцењује АП. Обама би тако могао да дође у ситуацију да војну интервенцију огласи у говору поводом 50. годишњице смрти Мартина Лутера Кинга - који се борио за ненасилно решавање конфликата .

Неколико дана касније, Обама полази на међународну турнеју и неће га бити у Белој кући готово целе недеље, при чему прво иде у Шведску, земљу која већ 200 године прокламује неутралност, а затим на самит земаља Г20 у Русију - која је неколико пута улагала вето у Савету безбедности да спречи разне акције против сиријског режима.

Напад на Сирију у време самита био би велико понижење за Москву и задао би нови ударац ионако уздрманим односима Беле куће и Кремља.

„Председник се мора припремити за много напетости и непријатности“, рекао је Николас Гвоздев, професор националне безбедности на америчком Колеџу за поморско ратовање.

Најмање лош тренутак отворио би се успешним гласањем британског парламента о евентуалном учешћу земље у акцији против Сирије, а то изјашњавање заказано је за сутра, на захтев премијера Дејвида Камерона (David Cameron).

Међутим, један високи званичник Беле куће, који тражи да му се име не спомиње, каже да се Обама - кад једном буде одлучио како ће поступати у вези са Сиријом - неће освртати на спољне факторе и поклапања са другим догађајима.

Извор уреди