Тридесет година од избијања сиде

17. јун 2011.
(VOA) - Пре тридесет година, 5. јуна 1981. године, медицински стручњаци пријавили су први случај мистериозне и смртоносне нове инфекције. Болест имуног система ускоро је добила име, СИДА, а вирус који је изазива ХИВ. Нова болест је ускоро постала глобална претња од које је годишње умирало више од два милиона људи. Међутим, медицински стручњаци преокренули су ток против сиде.

У данашње време, вирус више не представља сигурну смртну пресуду, иако и даље од њега умире више од милион људи сваке године, док је нова генерација лекова омогућила да више од 30 милиона људи данас живи са ХИВ вирусом. Преносимо неке детаље из историје ХИВ-а и сиде и изазове који још увек спречавају настојања да се оконча та глобална зараза.

Кети Бенет живи инфицирана ХИВ вирусом већ 21-ну годину. Њене шансе да преживи те 1990. године када јој је успостављена дијагноза АИДС-а и њен лекар је почео да је третира лековима који су се показали превише токсични – биле су врло мале. Он је престао да је третира и послао је кући.

„Лежала сам у кревету четири месеца чекајући да умрем јер ми је лекар рекао да не може да лечи моју болест.“

Али, након што је почела третман новом генерацијом лекова, Кетин живот се променио и она се сада осећа добро и ради као саветник за третман пацијената који имају сиду.

„Не сматрам вирус, сада када знам како да га савладавам, за смртну пресуду. Живим нормалан живот и очекујем да још дуго будем овде.“

Упркос доступности третманима, током 2009. је код око 2,6 милиона људи, установљена дијагноза ХИВ вируса, док је 1,8 милиона особа умрло од сиде. Међутим, пре 30 година медицинска заједница била је прилично песимистична. Доктор Ентони Фаучи, тада лекар који је покушавао да третира пацијенте који су патили од те нове болести, живо се сећа тих дана. Он је сада директор Националног института за инфективне болести.

„Нисмо имали појма каква је то заразна болест и у веома кратком року многи људи су озбиљно оболели и умирали су. То је било веома узнемирујући, црни период у којем нисте знали ни узрок.“

Постепено, медицински стручњаци стицали су све више сазнања о инфекцији. Постало је јасно да ослабљени имуни систем изазива такво стање. Такође је изгледало да је болест преносива сексуалним путем. Доктор Роберт Гало је један од стручњака који су открили вирус ХИВ.

„То није тренутак у којем кажете еурека, то је узрок сиде. Покушао сам то да објасним раније. То је као да чистите лук, слој по слој, идете корак по корак како би стигли до центра, који је заправо узрок“.

Али и даље није постојао лек или вакцина против вируса и многи стручњаци су били песимистични. Затим је дошао преокрет 1987. године када је први пут званично одобрен лек, под називом АЗТ.

„Вирус је могао да се смањује. Могли сте да га измерите и видите како се смањује. Иако је лек био токсичан, знаци и симптоми повезани са сидом почели су да нестају.“

Нада је изгубљена када је вирус ХИВ постао отпоран на АЗТ. Али, током 1990.-тих, развијени су делотворни комбиновани лекови и они су постали најјаче оружје у борби против ХИВ вируса.

„Коктел, како смо га назвали, драстично је преокренуо животе појединаца заражених ХИВ-ом, тиме што им је пружена могућност да у основи живе нормалан живот уз квалитетне третмане.“

Међутим, пацијенти који имају сиду кажу да се и даље боре са социјалном стигмом која је повезана са болешћу.

„И тада је постојала обележеност и данас је присутна обележеност“, каже Кети Бенет.

Изван третмана, други велики изазов је контрола ширења ХИВ-а. Ризик преношења остаје веома висок међу људима млађим од 30 година. А, у Елизабет Глејсер Педијатријској фондацији за борбу против сиде, фокус је на заштити деце и младих од инфекције. Доктор Ар Џеј Симондс, потпредседник фондације каже да је начињен одређени прогрес, посебно у земљама у развоју.

„Мајке којима је утврдјена инфекција ХИВ-ом током трудноће могу да добију лек који ће спречити да њихове бебе буду инфициране.“

Али, у извештају Уједињених нација о здрављу наводи се да је борба против сиде далеко од краја, а да су трошкови непредвидиви.