Успешне предузетнике често мотивише и нешто више од финансијске користи



30. јул 2008.
Студије су установиле да предузетници имају исте стрепње које их мотивишу да започну нови посао. У трећем од пет наставака серије Предузетници, новинар Гласа Америке Бери Вуд указује да успешне предузетнике често мотивише и нешто више од финансијске користи, али да истовремено морају да превазиђу и знатне препреке. Банка «Грамин» у Бангладешу је пробила лед. Скоро сви њени клијенти су жене. И њени кредити за мала предузећа су скоро увек отплаћени. Мухамед Јунус је оснивач банке и херој у својој земљи. Банка «Грамин» је прва давала кредите сиромашнима, инспиришући предузетнике у земљама у развоју. Ризик са микрокредитима, донео је Јунусу и његовој банци Нобелову награду за мир 2006. «То су феноменалне вести. Веома смо срећни због добрих вести. То је одушевило све у Бангладешу, али и све који раде са микрокредитима широм света», рекао је Јунус.

Мелиса Кериер са Универзитета државе Мериленд каже да су мали кредити Банке «Гремин» проширили концепт предузетништва. «Свакако да је Банка 'Гремин' оправдала такву врсту малих кредита за локалне сељане. Тако идеја предузетништва сада ради сама за себе. То значи гајити пилиће, гајити стоку, плести шалове и – моћи прехранити породицу», каже она. Маргарет Окот има тезгу на пијаци у Најробију у Кенији. Она има користи од нискокаматних кредита од своје сеоске задруге. «Задруга је недавно повећала лимит, тако да можете да позајмите више новца. Ако добијете тако велики кредит, видећете да се ваш бизнис заиста повећава», каже она.

У постизборном насиљу у Кенији, Маргаретина штала је уништена. Али кредити су јој омогућили да је поново сагради – и, такође, да усклади бизнис са својим другим послом - супруге и мајке. Модел Банке «Гремин» сада промовишу и велики кредитори - као што је Светска банка - у својим разговорима са земљама у развоју. Далија Калифа је стручњак за бизнис у Међународној финансијској кооперацији Светске банке. Она каже да се жене из афричких земаља суочавају са посебним питањима. «Често смо видјали - а то смо и истраживали, посебно у афричким земљама - да се женама не дају једнаки услови као мушкарцима када затраже кредит», каже Далија Калифа.

То је био случај у Египту. Хода Галал Јаса, једна од водећих предузетница у Каиру, каже да се жене у арапском свету суочавају са великим препрекама.

«Сви гледају на жене као на добре секретарице, добре асистенткиње, можда добре куварице. Али бити пословна жена, посебно на индустријском пољу, није лако и мушкарци то не прихватају», каже она.

Јаса је основала своју фабрику детерџента и друге фабрике, уз помоћ новца чланова породице. Илејн Елен, професорка на бостонском «Бабсон» колеџу каже да приступ новцу остаје највећа препрека коју жене предузетнице морају да превазиђу, посебно у Африци и на Блиском истоку.

«Културолошки, жене не треба да иду у банку и послују с мушкарцима. То је културолошка препрека. Видели смо да су микрокредити пут да се то заобиђе. Препоручили смо и да банке у Африци запошљавају жене», каже она.

Дискриминација жена иде чак и даље, каже Далија Калифа из Светске банке.

«Установили смо да се жене у многим правним системима понекад третирају као легална мањина, или немају пуно право потписа на уговору или право да заступају себе на суду», каже Далија Калифа.

Свеукупно, ситуација се побољшава. Мушкарци и жене предузетници проналазе пут до капитала. Истовремено, неке владе почињу да уводе мере које им олакшавају пословање.


Извор уреди