У Србији су деца до 13 година најугроженија

20. април 2009.

Београд / Србија (Бета) Министар рада и социјалне политике Расим Љајић изјавио је данас да су деца до 13 година најугорженија категорија становништва у Србији, "много угроженија него стари" и да је то чињеница о којој треба водити рачуна.

"Према подацима УНИЦЕФ-а има 150.000 деце која се сматрају потхрањеном и још толико деце која се налазе на граници сиромаштва. То су алармантни подаци", казао је Љајић у интервјуу агенцији Бета.

Додао је да се и у категорији изнад 65 година 10 одсто становништва, односно 125.000 људи, суочава са последицама сиромаштва, па су и пензионери приоритет.

Коментаришући ребаланс буџета који је Влада Србије предложила парламенту, Љајић је рекао да његово министарство није прошло онако како је очекивало и надало се, али је навео да ће социјална давања у текућој години бити редовно исплаћивана, укључујући и заостале накнаде породиљама пренете из прошле године.

"Још верујем да ће социјална давања бити редовно исплаћивана. Мислили смо да ребалансом буџета можемо да обезбедимо средства која ће нам гарантовати исплату за 12 месеци. На жалост, због мера штедње и смањења средстава за свако појединачно министарство нисмо успели та средства да обезбедимо, али смо добили уверавања да ће свих 12 месеци бити покривено", казао је Љајић.

Према његовим речима, за три главна социјална давања - накнаде породиљама, дечији и родитељски додатак министарство је кроз ребаланс буџета затражило 3,6 милијарди динара, да би било стопроцентно сигурно да ће све бити исплаћено на време и у износу који је планиран.

"Та ће средства бити обезбеђена, то морамо учинити или кроз прерасподелу или из текућих буџетских резерви или евентуално кроз нови ребеланс буџета", казао је он и нагласио како "нема погађања, нема дилеме да све ове категорије морају добити оно што им закон гарантује".

Говорећи о резултатима вишемесечног обиласка Србије, Љајић је навео да су његови сарадници и он посетили 74 општине и 13 региона и да су идентификовали три припритета у области социјалне заштите.

Први приоритет је потреба за отварањем дневних боравака, како за децу са сметњама у развоју, тако и за старе.

Следи увођење проширених права у област социјалне заштите на нивоу општина, као што је помоћ у кући због чињенице да постоји велики број старачких домаћинстава посебно у удаљеним сеоским подручјима.

Љајић је навео да је тим људима потребна помоћ и локалне самоуправе и државе.

"На жалост, трећа ствар је потреба за отварањем народних кухиња. Ми тренутно имамо 58 народних кухиња у земљи које раде и за које смо обезбедили намирнице негде до краја јуна. У наредна два месеца отворићемо још неколико нових народних кухиња, а такође ћемо појачати капацитете пошто на списковима локалне самоуправе имамо значајно већи број корисника од оног који сада користи услуге", казао је Љајић.

Додао је да је то "криза узела данак и да имамо све већи број људи који се налазе у стању социјалне потребе".

Одговарајући на питање може ли се проценити колико ће људи остати без посла због актуелне економске кризе, Љајић је упозорио на опасност лицитирања и навео да, према оперативним подацима који се интензивније прате од новембра прошле године, у просеку три хиљаде људи месечно добије отказ као технолошки вишак.

"Није тачна она бројка од 10.000 људи који месечно губе посао. И ова од 3.000 је велика, али ни из далека није онолика колика су предвиђања. Према томе, јако је опасно сада лицитирати, погађати се и ја се не усуђујем то да радим", поновио је Љајић.

Држава мора помоћи неликвидној привреди, навео је он и додао да се онима који остану без посла мора обезбедити социјална помоћ, а потом преквалификација и доквалификација док поново не добију посао.

Љајић је нагласио да су у Србији значајне регионалне разлике, да су општине на југу Србије значајно сиромашније него у остатку земље и да је економска криза те општине значајно више погодила него неке друге економски развојеније.

"Уочљива је неуспешност приватизације у многим општинама и на територији појединих региона, затим лоша инфраструктура. Постоје и други проблеми као што је прегломазна администрација која је опет последица честих промена власти на локалном нивоу, затим недовољна разбијеност руралног подручја", додао је министар Љајић.

Као посебан проблем он је навео велики број старачких домаћинстава и додао да у појединим општинама они чине 30 одсто становништва.

"Постоји реална опасност од демографског пражњења појединих рубних општина и то је нешто о чему Влада мора водити рачуна и узети у приоритете јер то је реална опасност која нам прети", додао је он.

Љајић, међутим, није желео да одговори на питање има ли у Влади Србије разумевања за нагомилане социјалне проблеме, пошто се све може погрешно тумачити.

"Не вреди ни да кукам, ни да ламентирам, стање је такво како јесте. Врло тешко. Ја сам то рекао и некима није било право што сам говорио о тренутном социјално-материјалном статушу нашег ставовништва и да се из Београда не види какво је стање у унутрашњости земље. Да се не види како је стање у општинама на југу Србије, да без помоћи државе те општине не могу да функционишу", навео је он.

Извор

• „У Србији су деца до 13 година најугроженија” Новинска агенција Бета, 20. април 2009. (српски)