Хаг: Суд одбацио тужбе и Хрватске и Србије

3. фебруар 2015.
Хаг-  (Beta) - Међународни суд правде у Хагу саопштио је у уторак да током рата у Хрватској ниједна зараћена страна није починила геноцид, одбацивши тако и тужбу Хрватске и контратужбу Србије.


Распад СФРЈ
Слика: Hoshie.

Потврђујући да су и српске и хрватске снаге починиле злочине, највиши суд УН утврдио је да та злодела, међутим, нису била почињена са „геноцидном намером“ да се униште Хрвати или Срби као етничке групе, што је нужан услов за доказивање геноцида.

Хрватску тужбу, суд је одбацио са 15 гласова за, док су се судија Кансадо са Тринидада и Будимир Вукас, „ад хок“ представник Хрватске томе противили. Контратужба Србије одбачена је једногласно.

Пресуда Међународног суда правде је обавезујућа, без права жалбе.

Изрицањем пресуде окончан је процес који је почео 1999. године када је Загреб тужио власти у Београду за геноцид које су снаге СФРЈ и СР Југославије наводно починиле на хрватској територији.

Србија је годину дана касније поднела контратужбу за геноцид, који су, како тврди, хрватске снаге починиле над Србима из Книнске крајине, током и после операција Олуја, 1995. године.

Како је рекао председник највишег суда УН Петр Томка, Хрватска није успела да докаже да је геноцид почињен над Хрватима, због чега Србија не може бити проглашена одговорном ни по једном основу.

Ослањајући се на пресуде Хашког трибунала, суд је утврдио да су ЈНА и друге српске снаге починиле тешке злочине над Хрватима у источној и западној Славонији, Банији, Кордуну, Лици и Книнској крајини. Почињен је велики број убистава цивила као заштићене групе.

Ти злочини почињени су у оквиру удруженог злочиначког подухвата ради трајног уклањања хрватског становништва са трећине територије Хрватске, која би затим била укључена у уједињену српску државу, утврдио је Суд.

Ова злодела, међутим, нису била почињена с „геноцидном намером“ да Хрвати буду уништени као етничка група, већ да буду присилно протерани, утврдио је Међународни суд правде.

„Хрватска није успела да докаже своје наводе да је почињен геноцид. Према томе, из овог случаја не може произаћи питање одговорности по Конвенције о геноциду. Нити може бити питања одговорности за неуспех у спречавању и кажњавању геноцида, или саучесништво у геноциду“, навео је Суд.

Суд је такође навео да Хрватска није успела да докаже план за извршење геноцида, као ни директно или индиректно подстицање на геноцид.

„Зато се хрватска тужба у потпуности мора одбацити“, рекао је Томка.

Одбацујући контратужбу Србије, Суд је утврдио је да над Србима у Книнској крајини, током операције Олуја у лето 1995, није био почињен геноцид.

Ослањајући се на коначну ослобађајућу пресуду Хашког трибунала хрватском генералу Анту Готовини, Суд је утврдио да није доказано да су власти и снаге Хрватске имале „геноцидну намеру“ да крајишке Србе униште као етничку групу, што је нужан услов за геноцид.

По пресуди, није доказано ни да је било незаконитог, неселективног и намерног гранатирања српски градови у Книнској крајини.

То не произлази ни из Брионског транскрипта разговора председника Фрање Тужмана са хрватским генералима уочи Олује, нити из изјава сведока, казао је судија Томка.

Пресудом је утврдјено да је „значајан део“ Срба „побегао“ из Крајине и да је то директна последица хрватског гранатирања, као и да Брионски транскрипти показују да је хрватско вођство било свесно да ће егзодус уследити, па га чак, донекле, и сматрало пожељним .

Али, „чак и да је доказано да се Срби протерају“, то није довољно да се докаже „геноцидна намера“ хрватског вођства да уништи Србе као етничку групу, закључио је Међународни суд правде.

Суд је апеловао на обе стране да сарађују у решавању питања несталих и других међусобних проблема.

Процес је 1999. године покренуо званични Загреб, тужећи власти у Београду за геноцид које су снаге СФРЈ и СР Југославије наводно починиле на хрватској територији.

Србија је контратужбу за геноцид - који су, како тврди, хрватске снаге починиле над Србима из Книнске крајине, током и после операција Олуја, 1995 - поднела 2010. године.

Извор уреди