Izborne komisije bez sudija, ministar ne inicira razrešenje
 |
Ова страница је архивирана и даље измене нису препоручене.
Имате исправке? Додајте шаблон {{измена заштићеног}} на страници за разговоре заједно са Вашим текстом, и она ће бити указана администраторима. Напомињемо могућност да коришћени извори више нису доступни на интернету. |
17. јун 2009.
Beograd- (Beta) Ustavni sud Srbije utvrdio je u sredu da je neustavna odredba Zakona o sudijama koja predviđa da sudija može biti član izbornih komisija kao i odredba koja ministru pravde daje ovlašćenje da pokrene postupak za razrešenje sudija.
Obrazlažući ovakvu odluku predsednica Ustavnog suda Bosa Nenadić navela je da su sporne odredbe članova 30. i 64. Zakona o sudijama iz 2008. godine u suprotnosti sa ustavnim načelom o nezavisnosti i samostalnosti sudova. "Članstvo sudija u izbornim komisijama suprotno je i sa ustavnim načelima podele vlasti i zabrane sukoba interesa", navela je Nenadić dodajući da sporna odredba zakona ne štiti sudije ni od političkog uticaja, jer članove Republičke izborne komisije predlažu poslaničke grupe u kojima su predstavnici političkih stranaka.
Sporna odredba propisuje koje dužnosti sudije ne smeju da obavljaju, a eksplicitno navodi da sudije mogu da budu članovi republičke i pokrajinske izborne komisije i izbornih komisija koje osnivaju jedinice lokalne samouprave. Predsednica Ustavnog suda navela je i da odredba koja omogućava ministru pravde da pokreće postupke za razrešenje sudija dovodi u pitanje "unutrašnji personalni vid samostalnosti i nezavisnosti sudova".