Monografija o manastiru Banjska
 |
Ова страница је архивирана и даље измене нису препоручене.
Имате исправке? Додајте шаблон {{измена заштићеног}} на страници за разговоре заједно са Вашим текстом, и она ће бити указана администраторима. Напомињемо могућност да коришћени извори више нису доступни на интернету. |
1. април 2011.
BEOGRAD, 1. aprila 2011. (Beta) - Izdavačka kuća "Svetigora" predstavila je u petak u Beogradu monografiju o manastiru Banjska nedaleko od Zvečana, objavljenu u ediciji "Nemanjićki manastiri".
Monografija o zadužbini kralja Milutina, izgrađenoj u periodu od 1312. do 1316. godine u podnožju planine Rogozne, treća je od ukupno deset planiranih knjiga o duhovnim svetinjama podignutim tokom vladavine dinastije Nemanjića.
Episkop raško-prizrenski Teodosije rekao je na konferenciji za novinare da je značaj manastira Banjska ne samo u tome što svedoči o vekovnoj duhovnoj i kulturnoj baštini srpskog naroda nego i zbog činjenice da u ovom momentu predstavlja jedno od važnih duhovnih utočišta na Kosovu i Metohiji.
Milutin je Banjsku namenio sebi za grobnu crkvu i prvo je tamo bio i sahranjen. Međutim, posle Kosovske bitke 1389. godine njegovo telo preneto je u Trepču, a potom 1460. u Sofiju, gde se i sada nalazi.
Crkva Svetog Stefana izgrađena je na mestu starijeg porušenog hrama, pri kojem je u drugoj polovini 13. veka, za vreme Milutinovog oca kralja Uroša Prvog, bilo sedište Banjske episkopije. Banjska je jedna od najvažnijih zadužbina kralja Milutina koja je tokom turske najezde bila opustošena, i to ubrzo nakon podizanja, i bila u ruševinama 520 godina.
Извор
уреди- „Monografija o manastiru Banjska” Новинска агенција Бета, 1. април 2011. (српски)