Turizam u Jugoistočnoj Evropi na udaru krize

7. септембар 2009.
Ankara/ Turska

Broj stranih državljana koji su posetili Albaniju u prvih sedam meseci ove godine porastao je za više od trećine u poređenju sa istim periodom prošle godine, ali je turizam u drugim zemljama Jugoistočne Evrope osetio posledice globalne krize.

Gotovo 1,6 miliona posetilaca ušlo je u Albaniju od januara do jula ove godine, što je porast od 36 odsto u odnosu na isti period prošle godine, saopštilo je ministarstvo turizma te zemlje 20. avgusta. Skoro 90 odsto njih navelo je odmor kao svrhu putovanja u tu zemlju, saopštilo je ministarstvo turizma. Skoro svi strani turisti bili su evropski građani, a najviše ih je bilo sa Kosova, Makedonije i Crne Gore, pokazuje statistika.

Prihodi od turizma u prvih sedam meseci iznosili su ukupno 212 miliona evra. Sektor turizma i putovanja u Albaniji zaradio je 2008. godine 358 miliona evra, odnosno 4,1 odsto BDP-a.

Kasnije u avgustu, ministarstvo finansija saopštilo je da će izdvojiti 1,5 miliona evra u budžetu za iduću godinu za specijalni projekat koji bi trebalo da podstakne dalji razvoj turizma na jugu zemlje. Sredstva će biti izdvojena za "meke" kredite porodicama i kompanijama zainteresovanim za ulaganje u sektor turizma.

U najnovijem indeksu putovanja i turizma Svetskog ekonomskog foruma (WEF), Albanija je zauzela 90. mesto u konkurenciji 133 svetske zemlje, iza svih ostalih zemalja Jugoistočne Evrope obuhvaćenih izveštajem, sa izuzetkom Bosne i Hercegovine.

Zauzevši 21. mesto na globalnoj listi, Kipar je najviše rangirana zemlja Jugoistočne Evrope.

Međutim, ako je verovati statistici, situacija na tom mediteranskom ostrvu, čiji su prihodi od turizma činili 12 odsto BDP-a, nije nimalo ružičasta. Na Kipar je od januara do kraja jula doputovalo 10,9 odsto manje turista u odnosu na isti period prošle godine. Sa generalnim padom potrošnje turista, prihodi Kipra od turizma u prvih sedam meseci ove godine opali su za 15,5 odsto na nekih 798 miliona evra, dok je 2008. ta brojka iznosila gotovo 945 miliona.

Grčka, čija ekonomija prolazi kroz najtežu krizu u poslednjih 16 godina, takođe oseća posledice krize. Ta zemlja, koja je jedna od najvećih turističkih destinacija u Evropi, u proseku svake godine privlači 15 miliona turista.

Turizam čini gotovo petinu grčkog BDP-a od više od 240 milijardi evra i nosi skoro 20 odsto svih radnih mesta u toj zemlji.

"Sektor turizma osetiće svu težinu drastičnog usporavanja ekonomske aktivnosti na ključnim tržištima za grčki turizam, kao što su Nemačka, Italija i Velika Britanija, a najjači udar stići će u poslednja dva kvartala godine", saopštila je u svom izveštaju od juna Nacionalna banka Grčke.

Dve grčke organizacije - Istraživački institut za turizam i Asocijacija grčkih turističkih preduzeća - saopštile su u avgustu da je broj turista koji pristiže na grčke aerodrome opao za 8,6 odsto od januara, u poređenju sa istim periodom prošle godine.

Prihodi sektora turizma u prvoj polovini godine opali su za 14,7 odsto na nešto više od tri milijarde evra, takođe je pokazala statistika.

U pokušaju da daju podsticaj turizmu, neke zemlje u regionu ponudile su turistima paket aranžmane po povoljnim cenama, niže tarife za vize i povoljniji hotelski smeštaj, u pokušaju da privuku više turista.

Neke zemlje, poput Hrvatske, pokrenule su promotivne kampanje.

Preliminarni rezultati ovogodišnje letnje sezone u Hrvatskoj, objavljeni krajem avgusta, pokazali su da turistička industrija u toj zemlji nije toliko pogođena globalnom ekonomskom krizom kao što je prvobitno predviđeno.

Prema analizi hrvatskog ministarstva turizma, broj stranih turista ove godine opao je za pet odsto u poređenju sa 2008, dok je broj domaćih turista opao za 11 odsto, što je proizvelo gubitak prihoda od 500 miliona evra, daleko manje od prvobitno predviđenog gubitka od 25 odsto.

U rekordnoj sezoni 2008, hrvatski turizam zaradio je 7,5 milijardi evra.

Navodeći povoljne vremenske uslove u zemlji, "letnja sezona mogla bi da traje do kraja oktobra. Bolje je nego što smo očekivali", rekao je hrvatski ministar turizma Damir Bajs na konferenciji o turizmu u Dubrovniku.

Bugarska je u junu zabeležila pad broja stranih turista od 12,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Iako je jul bio nešto bolji, sa padom od 5,8 odsto, mnogi hoteli u objektima prenatrpanim letovalištima na Crnom moru bili su poluprazni. Izveštaj agencije Sofia New Agency od 19. avgusta naveo je da je 204 hotela na južnoj bugarskoj obali na prodaju.

Predstavnici sektora insistiraju da bi vlada trebalo da iznađe načine da pomogne turizmu. Neki su predložili uvođenje poreskih olakšica za bugarske turiste koji se odluče da odmor provedu u svojoj zemlji.

"To je način da se razotkrije siva ekonomija", rekla je prošlog meseca Donka Sokolova, predsednika Bugarske asocijacije turističkih agencija.

Uprkos globalnoj ekonomskoj krizi, Turska je zabeležila porast od 1,1 odsto u broju inostranih turista koji su posetili tu zemlju u prvih sedam meseci 2009. Nemački turisti činili su gotovo 16,5 odsto od ukupno 14,93 miliona stranih državljana koji su ušli u Tursku od 1. januara do 31. jula. Posle njih najviše je bilo Rusa, Britanaca i Bugara.

Posle dva meseca opadanja, broj stranih turista u Turskoj porastao je u julu za 6,32 odsto u odnosu na isti period prošle godine, saopštilo je ministarstvo turizma.

I pored tog porasta, prihod Turske od turizma opao je za 10 odsto u prvoj polovini godine i trebalo bi da dostigne nešto više od 15 milijardi evra za 2009, što je pad u odnosu na blizu 15,5 milijardi prošle godine.

U sastavljanju ovog izveštaja pomogla je dopisnica SETimesa iz Zagreba Nataša Radić.

Извор

• „Turizam u Jugoistočnoj Evropi na udaru krize” SETimes, 7. септембар 2009. (српски)