Андерс Беринг Брејвик осуђен на 21 годину затвора
 |
Ова страница је архивирана и даље измене нису препоручене.
Имате исправке? Додајте шаблон {{измена заштићеног}} на страници за разговоре заједно са Вашим текстом, и она ће бити указана администраторима. Напомињемо могућност да коришћени извори више нису доступни на интернету. |
24. август 2012.
Осло- (Beta-AFP) - Андерс Беринг Брејвик, у петак осуђен на 21 годину затвора због убиства 77 људи у Норвешкој 2011, има проблеме личности, али не психозе што би оправдало његово слање на психијатрију, образложио је суд у Ослу.
Слика: Wasielgallery.
Суд у Ослу одлучио је да је 33-годишњи Брејвик ментално здрав и свестан својих поступака и досудио му је максималну казну, уз могућност њеног продужења.
„Суд је оценио да он има одлике антисоцијалне и нарцисоидне личности“, рекла је судија Венче Елизабет Арнтзен образлажући данашњу пресуду. Она је подвукла да по мишљењу судија Брејвик није показивао симптоме који указују на шизофренију.
Ментално здравље овог екстремног десничара било је у средишту је његовог суђења. О томе направљене су две супротстављене психијатријске евалуације.
Према првој психијатријској евалуацији коју је суд наложио, закључено је да он пати од „параноидне шизофреније“ што значи да није у стању кривично да одговара, док је друга експертиза установила поремећаје личност - да је „антисоцијалан“ и „нарцисоидан“ - али да нема знаке психозе.
Пет судија одбацило је елементе прве евалуације која говори о шизофренији - халуцинације и неспособност функционисања у друштву, и прихватиле су елементе друге евалуације.
Брејвик је 22. јула 2011 прво убио осам особа у бомбашком нападу у центру Осла на седиште Владе Норвешке, а затим још 69 особа, углавном адолесцената, на острву Утоја где је био камп младих лабуриста.
Његова казна је максимална која се може изрећи у Норвешкој. Међутим казна се може продужавати на неодређено време, колико год буде оцењено да осуђеник представља опасност по друштво. Та максимална казна део је филозофије норвешког правосудног система окренутог рехабилитацији осуђеника, објаснио професор права са универзитета у Ослу, Џо Стиген.
„Она одсликава културу Норвешке. Циљ правосудног система је да на крају постоји рехабиитација криминалаца“, рекао је професор.
Он је рекао да Норвежани не сматрају да је њихов правосудни систем био благ према човеку осуђеном за „терористичка дела“ и да је „психолошки задовољавајуће то што је добио максималну затворску казну“ што, како је рекао „даје јак сигнал друштву“.
Та максимална казна могла је бити 30 година да је у Норвешкој ступио на снагу антитерористички закон из 2009. који чека на унапређење електронског система правосуђа и полиције да би почела примена.
Стиген је рекао да сада ни један затвореник у Норвешкој није у затвору дуже од 21 године.
Извор
уреди- „Brejvik ima probleme ličnosti, ne psihoze” Новинска агенција Бета, 24. август 2012. (српски)
