Београд: Веће надлежности града у области зоохигијене
 |
Ова страница је архивирана и даље измене нису препоручене.
Имате исправке? Додајте шаблон {{измена заштићеног}} на страници за разговоре заједно са Вашим текстом, и она ће бити указана администраторима. Напомињемо могућност да коришћени извори више нису доступни на интернету. |
15. март 2011.
Београд/ Србија
Град Београд преузео је од републике надлежности контроле, обележавања и евиденције паса и мачака како власничких тако и невласничких, то јест уличних животиња да би се овај проблем ефикасније решавао. Због сложености читавог посла, градоначелник Београда формирао је Специјалну међуресорну комисију са задатком да спроводи стратегију града у овој области. Београд је прва локална самоуправа која се обратила републици за преузимање ових надлежности, али и прва која је почела да спроводи „no kill” стратегију и преузела оснивачка права над матичном ветеринарском установом. О надлежностима и задацима новоформиране комисије на данашњој конференцији за новинаре говорио је председник ове комисије и градски секретар за комуналне и стамбене послове Предраг Петровић.– С обзиром на то да је током прошле године обављено више од пет хиљада вакцинација, чиповања и стерилизација, проценили смо да је број напуштених животиња на улицама Београда знатно већи од података с којима смо располагали до тада. Због тога смо наложили Ветеринарској установи да поново приступи бројању паса, после чега смо добили бројку од 8.410 паса на територији десет градских општина. Главни разлог за повећање броја напуштених животиња јесте неодговорно власништво јер их је већина некада имала власника или води порекло од власничких паса. Једна куја у просеку годишње донесе на свет 15 штенаца, а проблем у Београду повећан је управо због тога што неодговорни власници из других места у Београду често остављају животиње мислећи да се такав прекршај теже открива у већем граду. Град ће због тога, у сарадњи са Управом за ветерину Републике Србије и Комуналном полицијом, формирати тимове који ће већ од априла контролисати како ветеринаре тако и власнике кућних љубимаца. У првој фази тимови ће грађанима само да издају упозорења, а у другој ће почети и озбиљно кажњавање – казао је Петровић.Упоредо са овим, град ће наставити улагања у изградњу нових и проширење постојећих капацитета. По проширењу, прихватилиште у Раковици моћи ће да прими 533 пса, а у плану је изградња и новог азила на територији ове општине капацитета 300 паса. Предвиђен је и азил на Палилули капацитета 250 животиња и у Земуну за 1.246 паса и 39 штенаца. Када се све бројке саберу, Београд ће у 2011. обезбедити услов за истовремени смештај око 2.600 паса. Међутим, циљ неће бити само уклањање животиња са улица већ и поменуто кажњавање неодговорних власника и удомљавање животиња. Важно је напоменути да се казне за неодговорне власнике крећу од пет до 25.000 динара. Град ће наставити са стерилизацијом паса луталица, па је за ову годину планиран третман шест хиљада животиња. Од априла почиње кампања „Најбољи пријатељ”, тачније акција удомљавања животиња, а наставиће се и издвајања за храну, ветеринарске услуге и негу које град пружа регистрованим удружењима за заштиту животиња. На конференцији за новинаре говорили су и Братислав Станковић, директор Ветеринарске установе „Ветерина Београд”, и Владимир Терзин, помоћник градског секретара за комуналне и стамбене послове, који је подсетио да је стратерија града почела да се примењује 2008. године, а њена суштина јесте хватање напуштених животиња, стерилизација, вакцинација и чиповање. На улице се враћају искључиво неагресивне животиње. Он је упозорио да пси ретко уједају без разлога и да се у 90 одсто случајева пас брани, те да је највећи број уједа у протеклом периоду управо био од власничких паса или животиња које су некад имале власника па су напуштене и самим тим веома уплашене. У решавању проблема паса луталица велику улогу играју и невладине организације за заштиту животиња. Подршку раду ове комисије и напорима града испред тих организација дала је председница удружења „Европска иницијатива 17” Даница Дробац. Све то неће бити довољно ако се у акцију решавања овог проблема не укључе сви грађани – без обзира на то да ли јесу или нису власници паса, поручио је Петровић, и позвао представнике медија да им у томе помогну.
Извор
уреди- „Београд: Веће надлежности града у области зоохигијене” Град Београд, 15. март 2011. (српски)