Београд: На Великом ратном острву радници „Зеленила” засадили 2.500 садница храста лужњака
 |
Ова страница је архивирана и даље измене нису препоручене.
Имате исправке? Додајте шаблон {{измена заштићеног}} на страници за разговоре заједно са Вашим текстом, и она ће бити указана администраторима. Напомињемо могућност да коришћени извори више нису доступни на интернету. |
2. новембар 2010.
Београд/ Србија
Радници „Зеленила – Београд” су на Великом ратном острву засадили 2.500 садница храста лужњака и на тај начин пошумили око четири хектара земљишта. Овај обиман и изузетан посао реализован је у складу са годишњим програмом управљања овим заштићеним природним добром за 2010. годину.У акцији су, поред запослених у Радној јединици „Заштићена природна добра”, учествовали и радници подручја Нови Београд и Земун. Употребљене саднице су старе осам година, без бусена, висине од 80 центиметара до 1.20 метара. Растојање између садница је три метра, колико су и редови удаљени један од другог. Заштићено подручје „Велико ратно острво” je предео изузетних одлика. Налази се под заштитом ради очувања и унапређења живописних пејзажних обележја и примарниих вредности предела, структуре и квалитета шума. Разноликост и богаство биљног и животињског света и станишта, као и квалитет воде, земљишта, ваздуха и могућност да се ово место користи за рекреацију и развој туризма, такође су разлози зашто је Ратно острво природно заштићено добро.Зависно од режима влажења и процента влаге у тлу, шуме Великог ратног острва се простиру и смењују у низовима на површини од око 120 хектара, формирајући „галеријске” поплавне шуме врба и топола. Поред ретких и реликтних врста, као што су домаћи орах, вез и копривић, на овом острву налазе се и аутохтоне шуме врбе и тополе које чине 0,5 до 1 одсто шумског фонда Србије и представљају посебну вредност овог природног комплекса.Необрасле површине, које чине закоровљено шумско и пољопривредно земљиште обрасло инвазивним врстама, у наредном периоду уређивања биће пошумљене аутохтоним врстама као што су лужњак, вез, пољски јасен и друго. Увећањем степена шумовитости на заштићеном природном добру остварују се позитивни ефекти на локалну климу, заштиту врста и биотопа, на одржавање еколошки вредних ивичних зона, богатих аутентичним сликама предела, уз уређење шумске ивице и додирних зона са пољопривредним земљиштем, планско коришћење простора у рекреативне и научно-истраживачке сврхе, побољшање заштите посебних зона за птице, као и унапређење целокупног система управљања шумама.