Београд: Положени венци на Споменик браниоцима Београда 1915. године


7. октобар 2009.
Београд/ Србија

Члан Градског већа Милета Радојевић положио је данас венац на Споменик браниоцима Београда 1915. године на Дунавском кеју на Дорћолу, поводом обележавања 94. годишњице херојске одбране нашег града. Венце су положили и представници друштава за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

Београђани треба да се са поносом сећају борби у којима је пук мајора Гавриловића на овај дан бранио Београд. Њихова жртва је сведочанство о великом патриотизму јер они нису презали да дају своје животе за слободу отаџбине. Сам говор мајора Гавриловића, у ком он истиче да је пук жртвован за част Београда и отаџбине и да војници више не брину за своје животе, треба да буде водиља свим генерацијама како се треба односити према домовини и свом граду – рекао је за Беоинфо Милета Радојевић.

Током борби за Београд 6. и 7. октобра 1915. године, Аустријанци су прешли Дунав и искрцали се на делу обале који је држао Други батаљон Десетог кадровског пука, којим је командовао мајор Драгутин Гавриловић. Аустријске јединице утврдиле су се иза железничког насипа на самој обали. Жестоко дејство аустријске артиљерије претворило је српске положаје у Банатској улици у гомилу крша, али су храбри браниоци и даље пружали отпор. Растојање између српских и аустријских положаја на неким местима није било веће од 30 метара.

Непријатељу се никако није смело дозволити да утврди мостобран. Прво је у напад кренуо жандармеријски одред, који упркос тешким губицима није успео да потисне непријатеља. Једино решење било је да све расположиве српске јединице на овом делу фронта изврше општи контранапад. Мајор Гавриловић је око 14.30 часова прикупио своја три вода, два вода Трећег батаљона и Сремски одред и пред кафаном „Јасеницом” издао заповест: „Војници, тачно у 15 часова непријатеља треба разбити вашим силним јуришем, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, мора да буде светао. Војници! Јунаци! Врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања. Наш пук је жртвован за част Београда и отаџбине. Ви немате, дакле, да се бринете за животе ваше, они више не постоје. Зато напред, у славу! За краља и отаџбину! Живео краљ, живео Београд!”

Српски војници су уз поклич кренули у контранапад, који је снажна ватра аустријских јединица на насипу и аустријске артиљерије одбила. Мајор Гавриловић је тешко рањен. Жестоки напади српске војске су се наставили све до сумрака. Аустријски положај на насипу је био угрожен и само је ноћ спасла аустријске јединице од пораза.

Извор

уреди