Београд: Санацијом поток Париповац постао много безбеднији
 |
Ова страница је архивирана и даље измене нису препоручене.
Имате исправке? Додајте шаблон {{измена заштићеног}} на страници за разговоре заједно са Вашим текстом, и она ће бити указана администраторима. Напомињемо могућност да коришћени извори више нису доступни на интернету. |
Прва од две фазе санације потока Париповац, који протиче кроз београдско насеље Жарково и представља један од многобројних бујичних водотока, приводи се крају.У првој фази изграђена је депонијска преграда у близини Жарковачког моста и регулисан низводни део корита, од преграде до уласка потока у колектор у дужини од око 300 метара. За регулацију узводног дела потока пројектом је предвиђено постављање цеви. Како је опасност од обрушавања косина и угрожавања стабилности околних објеката у мају 2010. године достигла критичну тачку, било је хитно потребно извести један део радова на регулацији потока у дужини од 180 метара. Радови су, у том тренутку, били подељени у две фазе. Током септембра и децембра 2010. године, хитно су изведени радови који су представљали минимум потреба да се брдо, које је поток Париповац поткопао, не би срушило, заградило сам поток и изазвало поплаве узводно од акумулације. Овај терен иначе је врло неподесан, и годинама је насипан разном врстом отпада. У овом моменту очекује се потписивање уговора са ЈВП „Београдводе” за другу фазу радова. – Потребно је наставити ископавање за цеви, ископати муљ из постојећег корита, затрпати ровове и цеви филтерским слојевима и насути постојећи терен. Пошто се ради о „живом” водотоку, све време је неопходно црпети воду са места рада – рекао је Владимир Баталовић, технички директор ЈВП „Београдводе”. Баталовић је указао и на веома важну чињеницу да је изградњом цевовода већ сада постигнуто далеко боље обезбеђење водоизворишта низводно у Макишу, које захвата 70 одсто водоснабдевања. Решавањем овог проблема макишко водоизвориште је заштићено од плављења, чиме се стварају и повољнији услови за одржавање квалитета воде у Београду, каже Баталовић.Овим радовима ће се комплетно обезбедити околни насути терен, и на тај начин отклонити опасност по околне објекте. Поред тога, смањиће се и количина шута и комуналног отпада који се таложи у акумулационом базену непосредно уз решетку, због чега је неопходно њено често чишћење. Извођењем тих радова би се, поред отклањања постојећих проблема, смањили и трошкови редовног одржавања.Радови на овом терену изазвали су неподељено задовољство становника околних насеља, јер су до сада урађеним послом елиминисани непријатни мириси и рашчишћен терен.– Сада је боље, раније је било баш ужасно, у Водоводској улици је био прави потоп, а и решени су проблеми око бацања ђубрета у канал. Видео сам кад се радило, а мислим да ће и да наставе – каже четрдесетогодишњи Зоран. Његов пријатељ Драган подсећа да је тај простор за време летњих пљускова увек био поплављен. Има мало воде и сад, али далеко је то од онога како је некада било, подсећа Драган.Пензионерке Милу и Милицу срели смо управо у тренутку када су прелазиле брану, а ни њихово мишљење се није много разликовало од мишљења млађих комшија.– Како није боље, па ту је раније било и поплава и ђубрета. Не знам шта ће горе, изнад моста да раде, али како је било раније, није вам падало на памет да се овуда прошетате. Нас две смо решиле да данас прођемо и баш је лепо, још само до врха да заврше, а могли би и нека стабла са стране да засаде, због ерозије – предлаже Мила Станчевић Надзор над извођењем радова обавља Институт за водопривреду „Јарослав Черни”.