Кенеди: Наслеђе идеала, али ограничена достигнућа
19. новембар 2013.
САД - (Beta) - Џон Кенеди оставио је политичко наслеђе наде и идеала које је и данас живо, али историчари указују да иза заводљиве моћи личности, његова достигнућа као председника остају ограничена и недовршена. Америка ове седмице обележава 50 година од убиства које је изазвало шок широм света да се људи и данас сећају шта су радили у том тренутку. ЈФК убијен 22. новембра 1963. године у Даласу у својој 46. години.
Слика: NASA.
Пола века касније, слика коју је оставио тај млади председник пун живота, политичка и културна икона доба када је свет излазио из мрачног послератног периода, поново се проучава.
Избором 1960. године за председника САД, ЈФК се наметнуо као најављивач промена и за бејби бум генерацију коју је инспирисао, његов период у Белој кући представља доба наде које је изненада прекинуто.
Кенеди није постао стар и сед већ је остао симбол вечне младости. Атлетског изгледа и заводљивог осмеха, за многе остаје херој Другог светског рата, отац и женскарош али и лидер који је за длаку избегао нуклеарни рат током Кубанске кризе.
Готово сви амерички председници после ЈФКа су у једном тренутку свог председовања поменули његово наслеђе, истичући његове реторичке способности, али и способност завођења. Теорије завере о његовом убиству, открића његових љубавних авантура или његовог крхког здравља, допринели су стварању легенде о њему.
Према Леонарду Штајнхорну, стручњаку за Кенедијево политичко наслеђе, ЈФК је био први председник који је схватио, а потом искористио моћ телевизије.
Слика: Robert Knudsen.
„Кенеди је и данас пример харизме, наочитости или способности руковођења што очекујемо од наших председника“, каже Штајнхорн.
Остали историчари на период владавине 35. председника САД гледају мало критичније и одвајају његове стварне резултате од заводљиве слике коју је настојао да пружи.
Џефри Енгел, професор из Даласа, сматра да је „минималан утицај Џона Кенедија на садашње генерације“. „Помало је трагично то рећи, али његово наслеђење је наслеђе недовршеног председништва“, каже он.
Дакле, ако се може рећи да је Кенеди дао тон кључним питањима из 60-их година као што су социјалне реформе, онда је управо његов наследник Линдон Џонсон спровео те реформе.
Стручњаци расправљају о томе да ли би ЈФК био толико политички вешт као Џонсон да спроведе тај план или би ишао даље у областима грађанских права и здравственог осигурања.
„Они који проучавају његов рад током председничког мандата, констатују да је имао огроман таленат и да је представљао огромну наду за Американце, али да су његови стварни успеси по питању закона и дипломатије крајње ограничени“, каже професор Енгел.
Иронија историје је да ће Барак Обама, први црни председник САД чији је слоган у предизборној кампањи био „Да, ми можемо“, имати част да обележи 50. годишњицу убиства Кенедија у напетом тренутку током сопственог мандата.
Обама је 2008. позвао на наду и идеализам Кенедија на церемонији којој је присуствовао и Кенедијев брат Едвард Кенеди.
„Било је време када се један други млади кандидат представио као представник и поставио изазов Америци да пређе нову границу“, рекао је тада Тед Кенеди. „Исто је са Бараком Обамом. Он је трачак наде у нашем времену којем је она очајнички потребна“.
Међутим, засада, Барак Обама суочио се са поделама у Вашингтону и са проблемом да политичка обећања спроведе у дело.
Извор
уреди- „Kenedi: Nasledje ideala, ali ograničena dostignuća” Novinska agencija Beta, 19. новембар 2013. (српски)
