Крагујевац: Модел позоришног живота у условима тржишта културе
 |
Ова страница је архивирана и даље измене нису препоручене.
Имате исправке? Додајте шаблон {{измена заштићеног}} на страници за разговоре заједно са Вашим текстом, и она ће бити указана администраторима. Напомињемо могућност да коришћени извори више нису доступни на интернету. |
Крагујевац / Србија (www.joakimvujic.com) У Крагујевцу, креативност видимо као камен темељац у трансформацији културног модела који би требало да паралелно расте и подржава тако дуго очекиван индустријски и економски напредак града а он би, заузврат, требало да заустави дугогодишње урушавање институција културе. Ова веза је увек била и биће нераскидива, а крагујевачко позориште добило је задатак да је међу првим институцијама културе, још једном, као при свом оснивању далеке 1835. године, осветли.
Оживљавање крагујевачког позоришта је процес у којем поред покретања успаваног погона и ресурса паралисаних кризним годинама, ангажујемо креативне појединце, уметнике из земаља региона и шире, који ће својим радом мењати структуру и слику позоришта и града. Данас по први пут изводимо комедију Ричарда Бина Један човек, двојица газда која се, после успешног представљања на сцени Националног театра у Лондону, тренутно приказује на Вест енду и Бродвеју. Дизајн плаката урадио је Горан Димић, завичајни уметник на привременом раду у Будимпешти. Уз премијеру ове комедије паралелно припремамо драму Дванаесторица гневних људи Реџиналда Роуза. Редитељ је Нил Флекман (САД), а у сарадњу смо позвали позоришта из Зенице (БиХ) и Вировитице (Хрватска). Ова сложена копродукција три регионална театра из три суседне земље, уз подршку Амбасада САД, један је од модела којим ће се градити позоришни живот у условима тржишта културе на којем се разумемо без превода. Када је реч о преводима са енглеског, оба драмска текста је за крагујевачко позориште превео врсни преводилац и позоришни љубитељ Ђорђе Кривокапић, који живи у Паризу и Београду. Како се данас, које је у временској турбуленцији и ужурбаности већ постало сутра, прави представа, позориште, фабрика, шта је то град у 2012? Како се свему томе одмах и неприметно прикључује прошлост стварајући мит? Ко су становници тог безвременог града, иза којих остају сва мучна социјална питања? Шта је то што свако од нас треба да разуме и учини како би Крагујевац ухватио ритам времена у којем је све сажето и брзо, и којим живе Лондон, Њујорк, Загреб, Сарајево и други градови у којима већ успешно пулсирају представе Ричарда Бина, режира Нил Флекман и играју хрватски и босански глумци? Све ово само су нека од питања на која крагујевачко позориште данас покушава да одговори. Конкурс Крагујевац у памћењу и изван памћења позив је драмским писцима да своје текстове шаљу крагујевачком позоришту до почетка нове сезоне. Најбоље текстове Књажевско-српски театар ће наградити укључивањем у савремени позоришни тренутак, а ауторе ће препознати као нове снаге које интегришу време и простор својом креативношћу и посвећеним радом. Небојша Брадић