Најбоље издање крагујевачког театра
 |
Ова страница је архивирана и даље измене нису препоручене.
Имате исправке? Додајте шаблон {{измена заштићеног}} на страници за разговоре заједно са Вашим текстом, и она ће бити указана администраторима. Напомињемо могућност да коришћени извори више нису доступни на интернету. |
Крагујевац / Србија (www.јоакимвујиц.цом) Издање Књажевско-српског театра „Речник професије” позоришног и филмског редитеља, професора и писца Бора Драшковића, које је објављено у едицији „Јоакимови потомци” проглашена је најбољом књигом међу издањима крагујевачких издавача на манифестацији „Дани крагујевачке књиге 2012” коју је организује Народна библиотека „Вук Караџић” у Крагујевцу од 29. јануара до 1. фебруара 2013. године.
Жири за одабир и проглашење најбоље књиге издате у Крагујевцу радио је у саставу: Маја Станковић, новинар РТК, Бојан Оташевић, доцент на ФИЛУМ-у, и Томислав Кењић, библиотекар НБКГ.
У надахнутом образложењу жирија, поводом доделе награде овом издању, између осталог стоји I следеће: „Иако речник редитељске професије, ова књига оставља утисак универзалног опсега укупне стварности, материјалне и духовне, као лозинке стваралачког духа, или борхесовског алефа као „тачке у којој се стичу све тачке”, или грчких алфе и омеге. То није само речник одређене професије – уз напомену да редитељ као демијург увек изнова ствара сав свет – већ, по унутрашњој логици сваког речника, заокружен, сублимован и естетизован систем најразличитијих искустава, деловања, самог постојања. „Живот као уметничко дело” последња је реченица у књизи. Он је, по развијању и нарастању речничких одредница у извесне жанровске облике, углавном у есејистичко-медитативне или дневничке минијатуре, помало на трагу Вуковог „Рјечника”, или Кодеровог „Митолошког речника”, или Павићевог „Хазарског речника”. Међутим, било која збирка речника која би претендовала на разноврсност и обухватност, била би непотпуна без „Речника професије” Бора Драшковића.“
Са ликовно-графичке стране, обилујући интелигентим решењима како у типографском тако и у ликовно-графичком смислу, књига је обликована на високом професионалном нивоу.
Полазећи од саме омотнице, на којој се види сјајно парафразирано решење плаката за чувени филм Боре Драшковића „Живот је леп”, уочавају се жице које на плакату померају тканину – позоришну завесу иза које се открива ненаметљив портрет аутора књиге. Типографско решење самог Боровог имена, чак у смислу заштитног знака, говори о жељи дизајнера да својим решењима да књизи још један ниво и кроз ликовно опажање.
Сваки наслов и поднаслов у књизи су мали типографски бисери који одишу добрим расположењем а књизи дају оптимистичну ноту. Блок текста на страницама је крупан а изабрано писмо јасно, са већим проредом и за нијансу увећаном величином слова, што циљној читалачкој групи олакшава визуелни приступ писаној речи.
Детаљи на свакој страници – мали блок шарених линија које подсећају на народно ткање овог поднебља или неуобичајена пагинација – ни на један начин не одвлаче пажњу са читања, тако да својом скромношћу и непретенциозношћу одсликавају прави професионализам. У Крагујевцу 29. јануара 2013. године