Угљенички рачунар помаже да измеримо сопствени угљенички отисак

6. јул 2008.
Ричмонд (Вирџинија)/ САД Све више људи се данас пита да ли да купи хибридни аутомобил, користи јавни превоз или да иде на посао – бициклом. Те одлуке остављају за собом такозвани лични «угљенички отисак».

Готово све што свакодневно радимо – од самог боравка у кући са упаљеним светлом, гледања телевизије или вожње аутомобила, подразумева потрошњу енергије. А готово свака потрошња енергије производи угљендиоксид и друге гасове који изазивају ефекат стакленика.

Владе и организације за заштиту животне средине сада мере угљендиоксид и гасове које производи наша активност. То се назива угљеничким отиском, каже Кати Мендес, из ПЈУ Центра за глобалну климатску промену.

«Угљенички отисак је у суштини збир укупне енергије коју искористи појединац», каже она.

Угљенички рачунар може да помогне појединцима да измере сопствени угљенички отисак. Једноставно укуцајте «Угљенички отисак» у свој омиљени претраживач и наћићете хиљаде организација које могу да измере ваш лични отисак.

Ово је «Персонални рачунар» на веб страници америчке Агенције за заштиту животне средине. Када одговорите на питања о својој кући, уобучајеном начину превоза и живота уопште, рачунар спецификује и сабира вашу енергетску потрошњу.

«Добар рачунар ће вам дати посебна упутства и савете који могу одмах да се користе за смањење угљеничког отиска», каже Кати Мендес. Скот Склар готово 40 година покушава да смањи свој «отисак». Он је своју кућу у близини Вашингтона саграђену 1920-их година у претворио кућу која штеди енергију – помоћу мноштва соларних плоча.

«У мојој кући од 3,1 киловата, имам два киловата поликристалина на главном крову и пола киловата фотоволтекса на мањем крову с друге стране, а соларни бојлер такође има снагу од нешто више од пола киловата. Према томе, имам 3 киловата у кући од 3,1 киловата, што значи да на дан као што је данашњи обичан пролећни, уопште не трошим енергију из електричне мреже», каже Склар. Он је поставио додатну изолацију у целој кући, вентилацију на тавану да би лети смањио унутрашњу температуру и турбину на ветар која такође производи електричну енергију – поред соларног бојлера.

«Када сам све то средином 1980-их инсталирао, месечна рата за кућу се повећала за око 8 долара. Али сам тада штедео 25 долара на енергији, а данас штедим 40 долара месечно и цела инвестиција је отплаћена», каже он.

Склар је око куће посадио воће и бобице и скупља отпадну воду у бурад за заливање баште. У подруму су акумулатори у којима се складишти електрицитет из соларних панела.

«Ово су ти акумулатори. Није им потребно никакво одржавање, а у њима је електрична енергија из свих панела на крову», каже Склар. Он је по кући поставио и енергетски ефикасне уређаје и вентилаторе који мешају ваздух. Он организује и посете имању за клијенте своје компаније «Стела груп». Компанија помаже влади и приватним фирмама да преуреде своје објекте да би били енергетски ефикаснији. Склар је протекле три године испробавао и хидрогенско гориво. «Та електрична енергија се добија без топлоте, без буке и излучује једино чисту воду која у суштини наводњава ово мало дрво овде у ћошку», каже Склар. Он каже да је око 80 одсто данашње чисте енергије исплативо. «Проблем глобалног загревања, рекао бих, коначно почиње да доводи до схватања да људи морају сами да ураде нешто пре него што почну да брину о учешћи владе или неког другог.» Склар вози хибридни аутомобил. Сматра да ће кућна енергија у блиској будућности бити повезана са приручним енергетским системима, без обзира да ли се ради о соларној, енергији ветра, ћелијским горивима или другим чистим технологијама. Све ће то допринети смањењу нашег «угљеничког отиска».

Извор

• „Угљенички рачунар помаже да измеримо сопствени угљенички отисак” Глас Америке, 6. јул 2008. (српски)