Грађани и компаније све више донирају хуманитарну помоћ

1. јун 2022.
(ПРобјаве) - У 2021. години у Србији су грађани и компаније донирали 42,5 милиона евра за опште добро, према истраживању „Србија дарује 2021" које је спровео Цаталyст Балканс. Чак две трећине добротворних акција су била хуманитарна давања, превасходно намењена лечењу деце и одраслих, а потом за помоћ социјално угроженима.

„Након 2020. године у којој смо имали невероватну солидарност и највише забележених донација икада, очекивали смо да ће у 2021. бити велики пад - међутим, тај пад је био минималан. Ако 2021. упоредимо са пре-пандемијским периодом и доброчинством у 2019. години, имамо раст забележене суме од 2,3 пута", рекао је Вук Вуковић, менаџер истраживања Цаталyст Балканс.

Више од једне трећине добротворних акција је било усмерено ка здравству, а грађани и компаније су још пружали подршку маргинализованим групама (16,9 одсто акција), образовању (12,8 одсто) и смањењу сиромаштва (12,2 одсто).

„То је била година великих и фантастичних добрих дела - Фондација Буди хуман је прикупила 24,5 милиона евра за лечење деце и суграђана, Нордеус је уложио 2,5 милиона евра у покретање своје фондације за образовање, а велике компаније, непрофитне организације и грађани су се окупили у иницијативу за донирање хране „Спасимо храну, спасимо хуманост", истакао је Натхан Коесхалл, директор Цаталyст Балканс.

Исход кампање „Спасимо храну, спасимо хуманост" није само донирана храна народним кухињама и угроженима, већ и сет мера упућен влади и министарствима које треба да олакшају и подстакну давања у ове сврхе.

„Спасимо храну, спасимо хуманост" за нас није само кампања, већ нешто што је захваљујући доприносу свих прерасло у покрет. Дуго неко није урадио тако нешто. Показало се да појединачна акција заиста ствара кумулативни ефекат и доноси оно што је покрет „Спасимо храну, спасимо хуманост" урадио", изјавила је Милица Поповић, менаџерка корпоративних комуникација, Делхаизе Србија.

Међутим, постоје бројне друштвене области које заслужују већу подршку, попут екологије, родне равноправности, културе и уметности, или науке.

Мислим да медији и људи који раде у савременим медијима као што су друштвене мреже, сада мењају приступ, не само из жеље да помогну, већ из осећаја одговорности. Посебно је то променила 2020. година, која је показала да се и мање лепим стварима морамо бавити озбиљно. Оно што ми је мало криво јесте што не видим довољно акција усмерених на екологију, равноправност, ЛГБТ групе, ментално здравље - мислим да су то теме о којима ћемо тек причати. Много је важно да искористимо Интернет у те сврхе који нам је дао глас и могућност да о њима говоримо много дубље и садржајније, поделила је са нама Бранислава Антовић Алексић, новинарка, оснивачица и уредница портала "Брана'с Дивине Wорлд"

„Оно што је за мене био важан моменат јесте да су људи који су подржали кампању Подржи супер девојчице препознали себе и писали нам: Ја сам била та девојчица која није могла да се образује. Мислим да је јако важан тај моменат да нас лично погоди нека кампања и да желимо да допринесемо да неко други има ту могућност коју ми нисмо имали", рекла је Јелена Мемет, директорка Алетрнативног центра за девојке.

Доброчинство у Србији је несумњиво све важнија тема - о томе сведочи и све чешће писање медија о овој теми. То је најбољи показатељ да и грађани и компаније желе да направе позитивну промену у друштву. Међутим, прави друштвени напредак ћемо видети када буде мање потребе за хуманитарним акцијама, а донације се више буду улагале у стратешке и развојне пројекте, закључио је Натхан Коесхалл из Цаталyст Балканс.

Више информација је доступно на линку.

Извор

• PRobjave „Građani i kompanije sve više doniraju humanitarnu pomoć” PRobjave, 1. jun 2022. (српски)