Набуко у центру пажње разговора


27. август 2009.
Анкара/ Турска

Енергетска сарадња, укључујући пројекат изградње гасовода Набуко, била је међу питањима која је туркменистански председник Гурбангули Бердимухамедов размотрио са бугарским колегом Георгијем Првановим током посете Софији у четвртак (27. август).

Двојица лидера потписали су заједничко саопштење после разговора, обећавајући да ће радити на унапређивању билатералне сарадње на економском и енергетском пољу, као и на борби против тероризма и кријумчарења наркотика.

Бугарска „је изразила подршку напорима Туркменистана да створи основу за одржив пренос енергетских ресурса“, рекао је Бердимухамедов после разговора, а преноси софијска новинска агенција Фокус.

„Сложили смо се да сарађујемо у стварању заједничких предузећа и на успостављању трајних економских односа“, додао је туркменистански лидер.

Прванов је изјавио новинарима после састанка да је Бугарска спремна да купи 2 милијарде кубних метара природног гаса од Туркменистана. Међутим, кључно питање, истакао је он, односи се на путеве којима ће гас бити транспортован у Бугарску.

Бугарска је део два пројекта изградње гасовода. Један је Набуко који подржавају ЕУ и САД, а којим је предвиђено преношење природног гаса са блискоисточних и каспијских поља у Европу, уз заобилажење Русије.

Други је пројекат гасовода Јужни ток између руског енергетског гиганта Газпрома и италијанског ЕНИ-а. Њиме би се руски природни гас пребацивао на континент преко Бугарске и Балкана.

Нова бугарска влада рекла је да ће размотрити све енергетске споразуме које је претходна коалициона влада на челу са социјалистима потписала са Русијом. Она је наговестила да би могла да одложи изградњу нуклеарне електране Белене и нафтовода Бургас-Александрополис.

Одлука Софије да замрзне учешће у Јужном току и другим енергетским пројектима нанеће „фатални ударац свим руским дугорочним енергетским плановима и стратегији у регионима југоисточне и централне Европе и Медитерана“, наводи се у извештају руске новинске агенције Регнум од прошлог месеца.

Један од кључних проблема са којима се суочио пројекат Набуко је обезбеђивање потребних испорука гаса. Азербејџан, велики снабдевач природним гасом, потписао је заједничку декларацију са Грузијом, Турском и Египтом у знак подршке гасоводу током мини самита ЕУ у мају, којом је пружен подстицај тој дуго одлаганој иницијативи.

Потом су 13. јула енергетске компаније земаља које учествују у Набуку — Аустрија, Бугарска, Мађарска, Румунија и Турска — потписале међувладин споразум у Анкари, дајући додатни подстицај пројекту. У међувремену, Туркменистан, који није потписао мајску декларацију, обећао је да ће дати непрецизирану количину природног гаса за тај пројекат.

„Резултати независне контроле спроведене прошле године и недавна открића наших геолога поново су показали светској заједници да наша земља поседује огромне резерве гаса“, рекао је Бердимухамедов у јулу, а преноси чешки Транзишнс Онлајн. „Ово нам је омогућило да обављамо одређене радове везане за имплементацију разних пројеката, укључујући пројекат Набуко“.

Изградња гасовода дужине 3.300км требало би да почне 2011. године, а биће завршена до 2014. године. У почетку ће моћи да преноси у Европу 14 милијарди кубних метара гаса годишње, а до 2020. би то прерасло на 31 милијарду кубних метара.

Бердимухамедов који је дошао у Софију у четвртак отпутоваће у Турску касније током дана. Разговори са званичницима у Анкари такође ће, како се очекује, бити фокусирани на енергетска питања, укључујући пројекат Набуко.

Извор

уреди