Образовне реформе у Румунији привукле велику пажњу
 |
Ова страница је архивирана и даље измене нису препоручене.
Имате исправке? Додајте шаблон {{измена заштићеног}} на страници за разговоре заједно са Вашим текстом, и она ће бити указана администраторима. Напомињемо могућност да коришћени извори више нису доступни на интернету. |
23. септембар 2009.
Букурешт/ Румунија
Румунски председник Трајан Башеску одржао је говор у парламенту 15. септембра. Он је преузео одговорност за три нацрта закона, укључујући онај усмерен на почетак динамичне реформе образовања у земљи.
Према закону, најмање 6 одсто БДП-а биће издвојено за образовни сектор. За сваког ученика биће отворен рачун од 500 евра, који ће им бити на располагању када напуне 14 година.
Поред финансијских мера, образовање ће по новом закону бити преусмерено са квантитативне наставе на квалитетнији приступ.
За децу ће бити отворена виртуална библиотека тако да имају приступ образовним ресурсима, а тестови, као што су ПИСА, ТИМСС и ПИРЛС, биће спровођени како би се пратио њихов напредак. Ђачке књижице такође ће се давати родитељима на крају сваког полугодишта.
Директорима школа биће забрањена било каква политичка повезаност на радном месту, по овом закону којим се такође забрањује политичка пропаганда у школама.
Прошле године парламент је усвојио Пакт о образовању којим је утрт пут недавно усвојеном закону.
"Потписивање Пакта о образовању биће значајан тренутак за будућност млађих генерација у Румунији", рекао је Башеску.
Мада су неки из сектора образовања поздравили пакт, други га сматрају само политичким средством које не би функционисало без корака који су предузети за реформисање слабог образовног система Румуније.
"Видела сам како мој син пролази кроз све фазе такозване реформе: почевши од алтернативних уџбеника до недавних испита на крају школовања", рекла је Доина Кочилет за СЕТимес.
"Замислите стање конфузије са којим су морали понекад да се суочавају ђаци, с обзиром да су чак наставници били збуњенији од њих и да нису могли да нам објасне сврху те лавине промена", рекла је Кочилет, 38-годишњи агент за некретнине чији је син управо завршио средњу школу.
Друго питање које мучи образовање су мале плате наставника, што је фактор који је слабо плаћене наставнике одвратио од те струке, јер траже уносније послове. Особе које су долазиле да их замене нису увек биле квалификоване.
"Многи родитељи унајмљују приватне туторе, јер више не верују наставницима које деца имају у школи. Тако да постоји нека врста тихе конкуренције између деце у школи, јер родитељи оних који немају приватне туторе страхују да ће њихова деца заостати и на крају се ипак окрећу њима", каже Николета Соаре, 29-годишња мајка која ради као помоћница адвоката у Букурешту.
Упркос реформама, резултати најновијих испита ПИРЛС показују пад оцена, које су отишле 14 места ниже него 2001. године.
Реформа образовања је услов да земља добије око 20 милијарди евра од ММФ-а.
Извор
уреди- „Obrazovne reforme u Rumuniji privukle veliku pažnju” SETimes, 23. септембар 2009. (српски)