Помоћ ЕУ Грчкој добра и за Балкан
Брисел / Белгија (Бета) У Европи нестрпљиво очекивани I коначно постигнути договор земаља „зоне евра“ и Међународног монетарног фонда о финансијској подршци Грчкој имаће повољан учинак и за економску стабилизацију Балкана, пре свега Бугарске и Србије.
То произилази из мишљења аналитичара и медија у Европској унији, који сматрају да ће тиме бити одагнане недоумице о даљем деловању филијала грчких банака у региону.
У Европској комисији у Бриселу је агенцији Бета пренесена оцена да предвиђена кредитна подршка 16 земаља чланица „еврозоне“, уз делимичну потпору и ММФ-а, Атини треба да значи да неће бити оклевања у матичним грчким банкама, кад су у питању пословање и даље одобравање кредита пословним партнерима на западном Балкану.
Важно је, како сматрају сви европски званичници и аналитичари, што ће даљи напади на Грчку и целу „зону евра“ бити онемогућени трогодишњим механизмом потпоре између 100 и 120 милијарди евра кредита влади у Атини, уз обавезу да спроведе драстичне мере буџетске штедње, кресања јавне потрошње и структурне промене за постављање грчке привреде на здраве основе.
Европска комисија примећује да је „и даље веома неизвесно“ каква ће бити буџетска кретања у земљама које су у процесу придруживања ЕУ, „јер то зависи од прилагодљивости и опоравка њихових привреда, мада су равни јавних дугова ограничене“.
Европска комисија указује и на то да су, у договору са ММФ-ом у Србији утврђен макроекономски стабилизациони програм и први повољни резултати „створили услове да се олабави споразум под окриљем Иницијативе Европске координационе банке, којим су српске подружнице од својих матичних страних банака тражиле да у 2009. одрже исти ниво кредита привреди као у 2008“.
Извор уреди
- „Pomoć EU Grčkoj dobra i za Balkan” Новинска агенција Бета, 2. мај 2010. (српски)