Предвиђен лагани опоравак руске економије

18. јануар 2016.
(ПРобјаве) - Ниска цена нафте, слаба рубља и санкције остају ограничавајући фактори

Будући да су званичници ЕУ и САД најавили да је спровођење Минска II кључни елемент потенцијалног ублажавања санкција, аналитичари Сбербанк не очекују значајније промене у скоријој будућности, узимајући у обзир лагани напредак у овој области.

„Наше основно предвиђање јесте да ће санкције САД-а остати на снази до краја године, док би санкције ЕУ могле бити ублажене већ средином године. Уколико то буде случај, можемо да очекујемо позитивнију ситуацију, али сумњам да ће руске компаније или банке видети значајније промене у могућностима финансирања", изјавио је Евгениј Гавриленков, главни економиста у Сбербанк Русија. Изгледа као да се Русија прилагодила санкцијама наметнутим средином 2014. године. Иако је негативни утицај санкција очигледан, руска економија опстаје без материјалне штете.

Чини се да се руска економија прилагодила цени нафте која је тренутно нешто нижа од 40 УСД по барелу, што је у складу са основним предвиђањима Сбербанк аналитичара за текућу годину. „Биће приметан раст БДП-а до 2,5%, што ће бити условљено променама цене нафте. Дефицит руског буџета у најгорем случају неће прећи 4% одсто БДП-а, што се лако може покрити комбиновањем домаћег задуживања и трансфера из фонда државних резерви. Узимајући у обзир шокантан пад цене нафте, са око 100 УСД по барелу, руска економија се показала изузетно отпорном", каже Гавриленков.

Према речима овог аналитичара, у 2017. години се очекује јачи економски раст који ће се заснивати углавном на порасту инвестиција и извоза робе. Профит привредних субјеката порастао је у октобру 2015. године, међутим, компаније су укинуле одлуке о инвестицијама због изузетно високе променљивости цене нафте и нестабилности валуте. „Уколико се цена нафте заустави на 40 УСД по барелу, а променљивост рубље умањи током године, бићемо сведоци снажног пораста инвестиција. Потражња крајњих потрошача остаће на нижем нивоу због сервисирања трошкова домаћинстава и поновног задуживања", додаје Гавриленков.

Након јаког пада рубље у периоду од четвртог квартала 2014. до првог квартала 2015. године и пада цене нафте, највеће руске компаније за производњу нафте знатно су смањиле приходе, али су углавном задржале исти износ дуговања који су имале крајем 2013. године.

Аналитичари Сбербанк не очекују да ће се Министарство финансија Русије активно задуживати у иностранству 2016. године, пошто је Влада одлучила да смањи годишњи лимит за издавање еврообвезница на 3 милијарде УСД (са 7 милијарди УСД у периоду од 2013. до 2015. године, на годишњем нивоу), одлучивши се за стратешки приступ прикупљања средстава на домаћем тржишту. Према мишљењу аналитичара Сбербанк очекује се да се током године пласира укупно 10-15 милијарди УСД у еврообвезницама, што би, узимајући у обзир укупан износ редовног откупа одређеног за ову годину (12,7 милијарди УСД), значило да ће тржиште остати, у најбољем случају, готово непромењено.

Руске банке морале су да се носе са наглим скоком трошкова финансирања, што је резултат пораста каматне стопе Централне банке Русије у децембру 2014. године. Током 2015. године, како је Централна банка Русије постепено смањивала каматну стопу, банке су започеле постепено репрограмирање недоспелих кредита, док су се марже константно опорављале.

Сбербанк аналитичари очекују да ће пораст активе руског банкарског сектора бити умерен ове године, имајући у виду још увек нестабилну економску ситуацију и мањак квалитетних дужника. У погледу пословања са становништвом, видљиви су први знаци стабилизације квалитета активе као и почетак опоравка потрошачког кредитирања, док хипотекарно кредитирање такође може наставити да расте, услед пада каматних стопа. Све у свему, Сбербанк аналитичари очекују у 2016. години укупан раст кредита од 5 до 10%. Узимајући у обзир очекивани тренд пада инфлације, Централна банка Русије ће наставити да смањује референтну каматну стопу што ће позитивно утицалти на марже банака и ниже трошкове финансирања.

Украјина

Ниво инвестиција у Украјини засниваће се на два главна фактора у 2016. години: политичкој стабилности и економском опоравку. „Економски резултати Украјине биће бољи у 2016. години, будући да очекујемо успоравање економског пада са 11% у 2015. на 3% у 2016. години", рекао је Гавриленков. Домаћа потражња ће вероватно остати пасивна, будући да ће повећана инфлација ограничити реалне вредности плата и приватну потрошњу.

Белорусија

„С обзиром на то да би буџет требало да остане избалансиран, видимо побољшање финансијске позиције државе. У том случају, могло би доћи до унапређења кредитних рејтинга Белорусије за један ниво у току године, нарочито ако земља успе да се финансира из неруских извора и задржи укупан ниво спољног дуга под контролом", каже Гавриленков.

Казахстан

Очекује се да ће у 2016. години економија Казахстана бити под велики притиском, иако су побољшања могућа у неким областима. Очекивано је значајно успоравање економског раста, али који ће остати позитиван. Уколико и дође до значајнијег раста, он највероватније неће прећи 2 процента. Услед пада казахстанске тенге, не очекују се значајније инвестиционе активности. Инфлација се неће смањивати пре четвртог квартала, међутим Народна банка почела је са снижавањем камата у циљу стимулације економског раста.

Извор

• PRobjave „Predviđen lagani oporavak ruske ekonomije” PRobjave, 18. januar 2016. (српски)