Скуп о Западном Балкану:Инвестиције и нови модел раста
 |
Ова страница је архивирана и даље измене нису препоручене.
Имате исправке? Додајте шаблон {{измена заштићеног}} на страници за разговоре заједно са Вашим текстом, и она ће бити указана администраторима. Напомињемо могућност да коришћени извори више нису доступни на интернету. |
30. март 2011.
БРИСЕЛ, 30.марта 2011.(Бета) - У Бриселу је у среду увече отворен скуп о усаглашавању до 2020. развоја и економског опоравка Западног Балкана са стратегијом Европске уније, чији је циљ одржив привредни раст, очување животне средине, конкурентност у свету и, посебно, отварање милиона нових радних места.
То ће на Западном Балкану бити учињено тако што би европске и светске финансијске организације финансирале нарочито инфраструктурне пројекте у региону, уз нове замисли и преуређење садашњих фондова ЕУ за подршку реформама које воде регион ка чланству у Унији.
То су главне поруке које су на отварању састанка "Западни Балкан и Европа 2020 - ка усклађивању и расту" у Европском парламенту (ЕП), упутили званичници ЕП, Европске комисије и организатора, Регионалног савета за сарадњу (РС С) на Западном Балкану.
Отварајући скуп, на којем ће оцене развоја у региону и очекиваних понуђених пројеката влада држава Западног Балкана дати и европски и светски банкари, генерални секретар РС С-а Хидо Бишчевић је указао на велике невоље које погађају регион због опште економске кризе и које коче напредак ка ЕУ.
Он је додао да се сада, две-три године после избијања светске економске кризе тешке последице нарочито осећају на Западном Балкану, уз снажне економско-социјалне потресе, што успорава политичку спремност за реформе и прети популизмом и поновним посезањем за националистичким порукама.
Зато је нужно озбиљно размотрити даљу стратегију, уз решавање некад стратегијски важних отворених међусобних проблема, брз завршетак транзиционих процеса у државама на Западном Балкану и њихово окупљање око регионалних развојних пројеката, јер су заједнички проблеми неразвијености инфраструктуре, саобраћаја и преноса енергије, рекао је Бишчевић.