Србија без ГМО - за лепшу и здравију будућност

16. октобар 2013.
Београд/ Србија (ПРОбјаве) - Међународна конференција о ГМО - ЕТИКА ИЛИ ИНТЕРЕС?

Контроверзна и стално актуелна тема о ГМО технологији и штетном утицају на планету и здравље човека, о којој се расправља последњих година интересује не само грађане, научне кругове, већ и државне институције. Међународну конференцију о ГМО - ЕТИКА ИЛИ ИНТЕРЕС организују Грађанска иницијатива Србија без ГМО, Фонд Органска Србија, Фестивал здравља Београд и Дом Здравља Стари град, у четвртак, 17. октобра, у Свечаној сали скупштине "Стари град", са почетком у 9 часова.

Конференција је организована у циљу критичког преиспитивања ГМО технологије - са етичког, здравственог, економског, правног и политичког аспекта, и представљаће аргументовано и темељно излагање тема, важних за схватање и усвајање принципа на којима се заснива производња ГМО.

Стручњаци свакодневно апелују да увођење ГМО организама у животну средину уништава здраву пољопривредну производњу, а негативно утиче на здравље целе нације. Реч је о укрштању несродних врста (нпр. у парадајз се дуги низ година убацује рибљи ген, како би се дуже одржао), и да ти "нови" продукти могу изазвати бројне болести, алергије и мутације, које прете да трајно униште структуру људског организма. Закон Републике Србије не забрањује употребу ГМО у лековима, иако је доказано да изазивају крварење у мозгу и промене на унутрашњим органима, различите облике тумора, стерилитет, али строго забрањује промет и производњу ГМ хране, као и гајење производа од ГМ организама у комерцијалне сврхе и потребе трговине. Парадигма: Етика или интерес?

На међународној конференцији, о свему наведеном, излагаће еминентни домаћи и светски стручњаци:

   * Prof. dr John Fagan (SAD)
   * Dr Vandana Shiva (Indija)
   * Prof. dr. sc. Marijan Jošt (Hrvatska)
   * Prof. dr Branko Radujković (Crna Gora)
   * Prof. dr Miodrag Dimitrijević (Srbija)
   * Prof. dr Miladin Ševarlić (Srbija)

Проф. др Јохн Фаган је молекуларни биолог који има вишедеценијско искуство у проучавању ДНК структуре. Године 1994, материјално је помогао Национални институт за здравље, са чак 614,000 долара, ради унапређивања система заштите и етике технологије. Оснивач је компаније за тестирање генетички модификованих организама, и аутор великог броја стручних и научних радова.

Др Вандана Схива, индијска физичарка и еколошка активисткиња, оснивач је покрета Навданyа - за очување биодиверзитета и права пољопривредника. Осим тога, директор је Истраживачке фондације за науку, технологију и природне ресурсе. Активно учествује у кампањама против ГМ технологије, а добитник је великог броја награда: Пеллегрино Артуси Аwард 2000, Јохн M. Беррy Ср. Леадерсхип Аwард, Медал оф тхе Пресиденцy оф тхе Италиан Републиц, Тхе Голден Плант Аwард.

Проф. др. Сц. Маријан Јошт, генетичар и оплемењивач биља, чији су стручни радови и пројекти уско повезани са темом генетичког инжењеринга, економије и технологије, оплемењивања пољопривреде и очувања животне средине. Неки од пројеката у којима се истакао као лидер и организатор су: Истраживање хибридне пшенице, Интернатионал Wхеат Ресторер Гермпласм Сцреенинг Нурсерy, Маинтаининг генетиц вариабилитy оф wхеат тхроугхоут цомпосите цросс популатион, анд ит'с импровемент бy рецуррент селецтион, Оплемењивање пшенице за одрживу пољопривреду, Нова сорта за одрживу пољопривреду, Економска, технолошка и еколошка вриједност одрживе производње пшенице.

Проф. др Бранко Радујковић, професор Универзитета Црне Горе, и ради као предавач при одељењу за биологију. Школовао се у Француској (Университе де Перпигнан), док је опсег тема којима се бави: биологија и биотехнологија, (еволуционарна) паразитологија, протозоологија, екологија.

Проф. др Миодраг Димитријевић, професор Пољопривредног факултета у Новом Саду и један од водећих универзитетских агрономских стручњака. Специјализирао је цитогенетику и молекуларну генетику пшенице, на Миссоури Стате Университy - Цолумбиа. Аутор је и коаутор 175 стручних и научних радова, као и приручника "Генетички модификовани организми - питања и дилеме", а носилац је и титуле националног координатора за Еуропеан Цооперативе Программе фор Плант Генетиц Ресоурцес.

Проф. др Миладин Шеварлић, агроекономиста, професор и шеф Катедре економске пољопривреде и тржишта на Пољопривредном факултету у Београду. Био је председник Друштва аграрних економиста Србије, а 2012. године, постао је добитник Вукове награде која се додељује за "нарочите резултате" остварене у стваралачком раду из области културе, образовања и науке.

Свим представницима медија је омогућено узимање изјава или реализација интервјуа пре и за време одржавања конференције.

Извор

• PRobjave „Srbija bez GMO - za lepšu i zdraviju budućnost” PRobjave, 11. oktobar 2013. (српски)