У САНУ отворена изложба о Матици српској

15. фебруар 2011.
БЕОГРАД, 15. фебруара 2011. (Бета) - Изложба "Портрети часника и добротвора Матице српске", организована поводом 185. годишњице те новосадске установе културе, отворена је у уторак у Галерији Српске академије наука и уметности (САНУ) у Београду.

На изложби су представљене 82 слике и три скулптуре личности које су обележиле историју Матице српске, од њених оснивача, преко часника, односно председника и секретара те установе, све до њених добротвора, попут Марије Трандафил и Саве Текелије.

Изложени су, такође, рукописи који сведоче о историјату те најстарије српске установе културе, као и ордење и одликовања, рекла је на свечаности управница Галерије Матице српске Тијана Палковљевић.

Отварајући изложбу, министар културе Србије Небојша Брадић истакао је да "никада није довољно подсећања на оне људе који су својим радом поставили темеље српске културе".

Председник САНУ Никола Хајдин и директор Матице српске Чедомир Попов, уз речи добродошлице, посебно су нагласили важност сарадње тих двеју водећих националних установа културе.

Попов је подсетио да ће током фебруара и марта у САНУ бити приређене и промоције лексикографских, правописних и филолошких издања и Летописа Матице српске, као и презентације њених научних одељења, библиотеке и галерије.

О прошлости, садашњости и будућности Матице српске 18. фебруара у подне у САНУ ће, поред академика Попова, говорити професори Душан Николић и Слободан Ђуричић.

Матица српска основана је 1826. у Пешти, у време ослобађања Србије од вишевековне турске власти и јачања свести о потреби да се српски народ укључи у савремене европске токове, уз очување националног и културног идентитета.

Оснивачи Матице српске живели су у разним срединама, од Беча до Темишвара и од Дубровника до Пеште и припадали различитим друштвеним слојевима.

Добротвори и чланови Матице српске били су владар Србије Милош Обреновић и његов брат Јеврем, племић Сава Поповић Текелија, барон Јован Николић од Рудне, владар Црне Горе Петар Други Петровић Његош, припадници краљевске породице Карадјордјвић, писци, народни трибуни, научници попут Михајла Пупина и други.

Данас Матица српска има око 2.000 сарадника који су укључени у више десетина научних и развојних пројеката, у оквиру Одељења за књижевност и језик, Лексикографског одељења, одељења за друштвене и за природне науке, за ликовне и сценске уметности и за музику, као и Рукописног одељења.

Сарадници припремају прилоге за десет Матичиних научних часописа и припремају публикације од капиталног значаја за српску културу и науку, као што су Српска енциклопедија, Српски биографски речник, Речник српског језика и Правопис српског језика.

Извор

• „U SANU otvorena izložba o Matici srpskoj” Новинска агенција Бета, 15. фебруар 2011. (српски)