Увођење наставе из интелектуалне својине на факултетима државних универзитета у Србији

22. мај 2012.
Београд/ Србија (ПРобјаве) - Поводом увођења наставе из интелектуалне својине на факултетима државних универзитета у Србији, током претходна четири дана у универзитетским центрима у Нишу, Крагујевцу, Београду и Новом Саду одржани су семинари на тему "Образовање из интелектуалне својине на универзитетима у Србији". Семинари су одржани у оквиру националног пројекта "Подршка оснивању Едукативно-информативног центра Завода за интелектуалну својину Републике Србије", у вредности од 2,2 милиона евра, који финансира Делегација Европске Уније у Републици Србији, а спроводи Европски завод за патенте.

За богатство једне државе све важнија су нова знања, интелектуална својина и иновације. Зато је врло важно увођење нове наставе интелектуалне својине. Сваки факултет ће за себе одлучити како ће уредити наставу из овог предмета.

"У Србији има мало патената у односу на број добрих идеја. На Скопусовој листи универзитета смо међу првих 400 на свету јер смо објавили 2.500 радова. Међутим, на основу тих радова реализовано је само 18 патената, док се у Америци и Кини готово од сваког рада добије патент", изјавио је током четвородневног скупа проф. др Бранко Ковачевић, ректор Универзитета у Београду.

У свету, на сваки динар који држава уложи, инвеститори из приватног сектора улажу два пута више у научна истраживања. На тај начин стварају се фондови за развој науке. Овде та спрега између привреде, државе и научне заједнице практично не постоји. Новац намењен образовању је непримерено мали, заједнички је став ректора четири универзитета у Србији, где су организовани семинари ради бољег упознавања, пре свега, наставног особља са правом интелектуалне својине.

Према статистици из 2010. године, у Србији се на милион становника поднесе 39 патентних пријава, у Хрватској 58, у Немачкој преко 500, а у Јужној Кореји и Јапану преко 2.000. "Кина је у 2009. години имала 241.000 пријављених патената, више него све чланице Европског завода за патенте заједно. Очекује се да у 2014. години у Кини буде пријављенио милион патената. То јасно показује колики су потенцијали нације која улаже у технолошки развој", истакла је Бранка Тотић, директорка Завода за интелектуалну својину.

У 2011. години, у Србији су регистрована 492 патента, од чега 119 домаћих и 373 инострана патента. Важно је напоменути да су патенти регистровани током 2011. године пријављени раније, од 2003. до 2006. године.

На дан 31. децембра 2011. године у Републици Србији је било укупно 2.140 важећих патената, од којих је 1.338 признато у националном поступку, а 802 на основу Споразума о сарадњи и проширењу са Европском патентном организацијом.

Током 2011. године, Заводу је поднето 229 пријава патената, што је чак 30% мање у односу на претходну годину. Ипак, забележен је пораст у броју пријава са факултета и института (25 у односу на 2010. годину, када их је било 18) и од стране научних радника (26 у односу на 10 из 2010. године).

Врло је битно пре почетка процеса научних истраживања проверити у светској бази патентних података да ли већ постоји проналазак такве врсте, да се не би узалуд губило време и новац на проналажење нечега што већ постоји. Поражавајући је податак да је између 15% и 25% укупног истраживања сувишно, зато што је проналазак већ патентиран. Ово се може спречити активностима на подизању свести о патентима и бољем коришћењу база патентних информација.

Из тог разлога, током семинара представљена је светска база патентих информација Еспаценет, помоћу које могу да се претражују патентна документа, проналазачи и проналасци из целог света. Поред тога, учесници семинара су имали прилику да се по први пут упознају са "Приручником за наставу о патентима", који представља наставно средство за будуће држање предавања о патентима на факултетима у Србији.

Извор

• PRobjave „Uvođenje nastave iz intelektualne svojine na fakultetima državnih univerziteta u Srbiji” PRobjave, 22. maj 2012. (српски)