Вештацко јачање динара и евроизација су грешке


25. јул 2012.
Београд/ Србија (Бета) Најкрупније грешке економске политике у последњих десетак година су вештачко јачање динара према евру и евроизација, навео је гувернер Народне банке Србије Дејан Шошкић.

Шошкић је у ауторском тексту у дневнику "Политика", навео да је током 2001. и 2002. динар је изгубио вредност према евру само за 3,7 одсто, а према долару осам одсто, што значи да је динар био вештачки прејак у односу на евро и долар.

Због тога су производи из Србије постали скупи и на домаћем и на страном тржишту, смањења је конкурентнсот домаће привреде и то је утицало на структуру економских активности, али и инвестиција.

„Више услуга и увоза, мање производње и извоза“, навео је он.

Грађанима је продавана илузија раста стандарда због раста плата у еврима, што је омогућавало куповину више увозних производа, а домаћи су били све скупљи у еврима, оценио је Шошкић и додао да је то је уништило шансе за развој у секторима који су извозно способни и витални за Србију - индустрији и пољопривреди.

Друга грешска, како наводи Шошкић је евроизација, подсећајући да је 2002. године донесен Закон о девизном пословању који уводи могућност плаћања и у девизама и у динарима са валутном клаузулом, а касније је и банкама дозвољено да се у великој мери краткорочно задужују у девизма у иностранству.

Последица тога је, како је указао гувернер, то што је масовно уговарање обавеза у девизама и динарима са валутном клаузулом у провреди Србије довело је до успостављања знатно веће осетљивости домаћих цена на формирање курса.

Задуженост у девизама или динарима са валутном клаузулом грађана и привреде чинило је да сваки губитак вредности динара отежава редовно измиривање кредитних рата и утиче на величину проблематичних кредита у нашим банкама што угрожава финансију стабилност дужника и банкарског система, наглашава гувернер Шошкић у ауторском тексту за Политику.

Извор

уреди