Земље ЦИЕ имају више маневарског простора за веће приносе на државне обвезнице

6. фебруар 2012.
Београд/ Србија (ПРОбјаве) - Мада су се текућа криза сувереног дуга у еврозони и повећана аверзија према ризику негативно одразили на тражњу за државним хартијама од вредности земаља ЦИЕ, аналитичари Ерсте Групе не виде никакву значајнију распродају упоредиву са периодом после пропасти банке Лехман. "Међутим, актуелно превирање у еврозони повећало је притисак на спредове приноса и отворило дискусије о нивоу приноса који би земље могле да приуште са становишта ликвидности", рекао је Јурај Котиан, један од руководилаца истраживачког тима за ЦИЕ у Ерсте Групи задужен за макроекономију и хартије од вредности са фиксним приходом и аутор Специјалног извештаја.

Прорачуни Ерсте Групе показују довољан маневарски простор чак и ако дође до скока приноса у Румунији, Чешкој Републици и Словачкој

Аналитичари Ерсте Групе су као репер узели однос трошкова за камате на државни дуг према државним приходима. Њега посматрају и рејтинг агенције у својим мапама ризика. У складу са претпоставком да се "солвентност сувереног дужника традиционално дефинише као способност државе да сервисира дуг путем наплате пореза", аналитичари Ерсте Групе су одредили критичан ниво трошкова за камате на 1/10 пореских прихода. "Израчунали смо критичну тачку за појединачне земље у којој би трошкови за камате премашили 10 одсто пореских прихода. У случају изненадних турбуленција на тржишту, дужничка спирала може да се активира путем већих трошкова задуживања. На срећу, Румунија, Чешка Република и Словачка имају много више лимите просечних каматних стопа на државни дуг, што значи да је критична тачка која би јавне финансије изложила великом притиску удаљенија. Мађарска би требало да избегава било какво обимно финансирање изнад 6 одсто да би остала испод критичне стопе", објаснио је Котиан.

Операција дугорочног рефинансирања од стране ЕЦБ имала је позитиван ефекат на средства земаља ЦИЕ

Трогодишња операција дугорочног рефинансирања (ЛТРО) коју је спровела Европска централна банка (ЕЦБ) имала је стимулативан ефекат на тензије у европском банкарском сектору и смањила је трошкове задуживања за владе, не само у еврозони већ и кроз побољшан сентимент у ЦИЕ. "С обзиром да многи фондови и осигуравајућа друштва имају инвестициона ограничења на бази рејтинга суверених клијената, група земаља у које они могу да улажу се смањује. Чешка Република, Пољска и Словачка (све три са инвестиционим квалитетом) могу да имају користи од свог релативно доброг рејтинга и ниског нивоа како приватног тако и јавног дуга", рекао је Котиан.

Издавање еврообвезница ради продужења просечног доспећа

Владе земаља ЦИЕ користе инострана тржишта путем еврообвезница или синдикованих кредита да би продужиле просечно доспеће неизмиреног дуга. У 2011. години Словачка је већ успешно пласирала 1 милијарду ЕУР синдикованих обвезница са доспећем од 5 година, а очекује се да је ове године следи Чешка Република. "Главни разлог за издавање обвезница у страној валути била би диверсификација пула инвеститора и можда даље продужење доспећа јер је просечно доспеће државних хартија од вредности у ЦИЕ релативно кратко, око четири године, у поређењу са око шест до седам година за најзначајније земље еврозоне. Спроведене пензијске реформе, довршена либерализација цена и конзистентно опрезна и предвидљива фискална политика повећале би тражњу за дугорочним обвезницама издатим у домаћој валути", прокоментарисао је Котиан.

Потребе за финансирањем државних благајни земаља ЦИЕ су 1/9 нивоа еврозоне

Владе у групи ЦИЕ6 наставиће са фискалном консолидацијом и у 2012. години, а после смањења дефицита са 6,4 одсто у 2010. години на процењених просечно 4,1 одсто БДП-а у 2011. години, дефицит треба да се у 2012. додатно смањи на просечно 3,6 одсто БДП-а. Уз конзервативну претпоставку да владе неће прикупљати новац путем продаје државних средстава, земље групе ЦИЕ6 би морале да емитују око 35 милијарди ЕУР новог дуга у 2012. години. У поређењу са нето емисијом у еврозони од око 300 милијарди ЕУР, потребе за финансирањем државних благајни источноевропских земаља релативно су мале.

С обзиром на чињеницу да би владе групе ЦИЕ6 морале да репрограмирају отплату дуга у вредности од 72 милијарде ЕУР (у просеку 8 одсто БДП-а), укупна бруто емисија државних хартија од вредности у групи ЦИЕ6 износи 107 милијарди ЕУР. Око половине нето емисије државних хартија од вредности финансирају нерезиденти, као што су инвестициони и пензијски фондови и осигуравајућа друштва. Генерално, аналитичари Ерсте Групе очекују да би органска тражња домаћих финансијских институција за државним хартијама од вредности требало да варира између 1,5 и 2,5 одсто БДП-а у ЦИЕ, финансирајући тако око трећине до половине прогнозираних фискалних дефицита (нето емисија). Претпоставља се да ће остатак финансирати нерезиденти.

Трошкови финансирања су се стабилизовали у јесен 2011. године

Повишене премије за ризик на суверени дуг за земље ЦИЕ довеле су прошле године до повећања ЦДС свопова за 100 до 300 базних поена. Истовремено, ниво приноса на обвезнице за Чешку Републику и Пољску чак је и опао. "Међутим, изузетно ниски приноси омогућили су многим развијеним земљама да не потону и да свој висок износ дуга финансирају без озбиљних проблема", објаснио је Котиан.

Али, шта ако нерезиденти не буду куповали? "Поред ангажованих кредитних линија, владе могу да троше готовину, продају ликвидна средства и, последње, али не и најмање важно, да приватизују државну имовину. Када се упореде, Чешка Република, Мађарска и Пољска имају огромне резерве јер њихове банке имају на располагању вишак ликвидности у вредности од око 7 до 13 одсто БДП-а, који је депонован у централној банци", закључио је Котиан.

Извор

• PRObjave „Zemlje CIE imaju više manevarskog prostora za veće prinose na državne obveznice” PRObjave, 6. februar 2012. (српски)