Злато влада у време негативних реалних каматних стопа

11. јул 2012.
Београд/ Србија (ПРобјаве) - Цена злата ће тек достићи највиши ниво, подстакнута ниским реалним каматним стопама и жељом за безбедним, одрживим облицима штедње и инвестиција, каже се у најновијем извештају Ерсте Групе „У злато верујемо“.

Пошто ће Федералне резерве наставити са својом политиком нулте каматне стопе до најмање 2014. године, реална камата ће наставити да буде негативна, чиме ће се створити услови за даљи пораст цене злата. „Од претходног Извештаја Ерсте Групе о злату из јула 2011. године, цена злата у еврима је порасла за 26 одсто. У краткорочном периоду, чини се да сезонска кретања подразумевају даљи хоризонтални тренд; међутим, фаза шпица сезоне за злато почиње у августу. Стога, наша наредна циљна цена за 12 месеци је 2.000 УСД. Пошто нам тек предстоји фаза убрзања тренда, очекујемо дугорочну циљну цену од барем 2.300 УСД на крају циклуса“, објаснио је Роналд Штоферле, аналитичар за продукте у Ерсте Групи и аутор извештаја.

Кључно питање да ли ће инфлација или дефлација бити преовлађујући фактор за тржишта у наредним годинама остаје и даље без одговора. У време високе инфлације, реална средства постају доминантна класа средстава, а у току дефлације готовина. Злато је ликвидно, дељиво, неуништиво и лако за транспорт. У исто време оно представља једноставно, проверено током времена и поуздано добро које се може приуштити и које служи за заштиту од огромних репних ризика са којима се тренутно суочавамо. Поред тога, постоји глобално тржиште злата и нема ризика од неизвшења обавеза; стога се злато све више види као висококвалитетна готовина, а све мање као продукт, што утиче на константан пораст његове цене.

Дужи период негативних реалних каматних стопа и глобална криза дуга би требало да утичу на даљи пораст цена злата

Роналд Штоферле истиче да је један разлог за одличан учинак злата релативно мала количина драгоценог метала у односу на новчанице које могу да се штампају по нахођењу.

„Злато је на таквој цени зато што је годишња производња у односу на резерве тако мала. Резерве злата расту по стопи од око 1,5 одсто годишње. С друге стране, агрегати новчане масе расту вишеструко брже“. Поред тога, привлачност злата као безбедног облика штедње расте баш у економски неизвесним временима. „Европска централна банка је управо снизила каматне стопе на најнижи ниво свих времена, који ће се изгледа задржати одређено време. Негативна реална камата представља савршено окружење за злато,“ објаснио је експерт Ерсте Групе за злато.

Актуелну високу набавну цену злата најбоље илуструје следећи пример: „Уколико се упореди цена пива са ценом злата, могли бисте да купите око 136 литара пива на овогодишњем „Октоберфесту“ у Минхену за једну унцу злата. Средња вредност је, историјски гледано, 87 литара. Врхунац је досегнут 1980. године, када сте могли да купите 227 литара пива“, рекао је Штоферле, уз смех.

Ерсте Група је водећи пружалац финансијских услуга у централној и источној Европи. Преко 50.000 запослених опслужује око 17 милиона клијената у 3.200 филијала у 8 земаља (Аустрији, Чешкој Републици, Словачкој, Румунији, Мађарској, Хрватској, Србији, Украјини). На дан 31. март 2012. Ерсте Група је достигла ниво од 216,7 милијарди ЕУР билансне суме, оперативни резултат од 915,7 милиона ЕУР и однос трошкова и прихода од 50,8%.

70 одсто укупне тражње за златом потиче из тржишта у успону

Глад за златом на тржиштима у успону такође је одговорна за пораст цене. Док се 1980. године на Европу и САД још увек односило 70 одсто глобалне тражње за златом, сада је то једва 20 одсто. У току последњих пет година, удео тржишта у успону у укупној тражњи за златом порасла је на 70 одсто. Више од пола од тога се односило на Кину и Индију. Поред јаког традиционалног афинитета према злату (посебно у Индији), раст тражње и стопе штедње на тржиштима у успону могу се приписати већем просперитету. Међутим, опције локалних инвеститора су веома ограничене у смислу како могу да употребе своју штедњу. У том смислу, злато се већ вековима доказује као најбоље средство за очување вредности. "Под претпоставком да дохоци у Кини и Индији наставе да расту, а реалне каматне стопе остану негативне или ниске, злато ће аутоматски имати користи од тога," рекао је Штоферле.

Поред тога, критика хегемоније УСД као валуте све је интензивнија: изгледа да би многе земље желеле да се ослободе ропске везе са америчком валутом. Кина, Русија и Индија, али и Јапан, све више показују жељу да обављају плаћања по основу билатералне трговине у сопственим валутама или продуктима да би избегле амерички долар. То је јасан показатељ промене парадигме, посебно пошто се више од 2/3 свих америчких долара држи у иностранству.

Године 2011. централне банке су купиле исту количину злата као 1964. године

Централне банке такође прате глобални тренд злата. Према Међународном монетарном фонду (ММФ), амерички долар је још увек највећа од свих глобалних валута резерви, са великим уделом од 61,7 одсто. 27,5 одсто је у еврима, а преосталих 12,6 одсто у злату и другим валутама. "Ова размера ће се вероватно драстично променити у будућности," верује Штоферле. Разлог: "У току претходне године, нарочито су централне банке купиле исту количину злата као последњег пута 1964. године." Према истраживању1 54 централне банке, које су одговорне за портфолио од укупно 6.000 милијарди УСД, 71 одсто испитаника је рекло да је популарност злата јасно порасла током евро кризе.

Злато је средство безбедне луке и место му је у сваком портфолију

„Злато је дефинитивно постало атрактивније као "средство безбедног уточишта" у турбулентним временима на глобалним финансијским тржиштима“, рекао је Штоферле. Злато без проблема испуњава захтеве да би се сматрало "средством безбедног уточишта" (ниски кредитни и тржишни ризици, висока ликвидност тржишта и низак ризик од инфлације и девизног курса)."Сви причају о злату, али оно се не налази на свим рачунима порфолија: На злато још увек отпада само 0,15 одсто институционалних портфолија. Акције рудника злата такође заузимају мали удео.".

Извор

• PRobjave „Zlato vlada u vreme negativnih realnih kamatnih stopa” PRobjave, 11. jul 2012. (српски)