Jedanaest godina od početka NATO bombardovanja
Srbija (Blic / TANJUG / B92 /RTS) Danas se navršava 11 godina od početka vazdušnih napada NATO-a na Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ), koji su trajali 78 dana i u njima je, prema procenama različitih izvora, poginulo između 1.200 i 2.500 ljudi.
Bombardovanje je bez prestanka trajalo 11 nedelja i u tom periodu teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture.
Napadi na Jugoslaviju počeli su 24. marta 1999. nešto pre 20 časova po naređenju tadašnjeg generalnog sekretara NATO-a Havijera Solane, bez saglasnosti Ujedinjenih nacija, a jugoslovenska vlada iste noći proglasila je ratno stanje.
Akcija NATO-a, koju su Vlada SRJ, ali i brojni pravni stručnjaci nazvali agresijom, usledila je posle neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. godine.
O materijalnoj šteti koja je naneta Jugoslaviji tokom bombardovanja izneti su različiti podaci. Tadašnje vlasti u Beogradu procenile su štetu na oko stotinu milijardi dolara i zatražile nadoknadu od članica NATO-a. Grupa ekonomista G17 štetu je procenila na 29,6 milijardi dolara, podseća Blic.
Povodom Dana sećanja na žrtve NATO bombardovanja Srbije patrijarh Irinej služio je parastos stradalima u Crkvi svetog Marka u Beogradu. Polaganjem venaca i paljenjem sveća širom Srbije odaje se počasti stradalima u NATO agresiji.
Bombardovanje Jugoslavije okončano je 10. juna, usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Dan ranije, predstavnici VJ i NATO-a potpisali su u Kumanovu Vojno-tehnički sporazum, kojim je precizirano povlačenje snaga VJ sa Kosova i ulazak u pokrajinu međunarodnih vojnih trupa.
NATO je izvodio napade na SRJ sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, a u nekim operacijama učestvovali su i strateški bombarderi koji su poletali iz baza u zapadnoj Evropi, pa i iz SAD.
Nakon nekoliko neuspešnih diplomatskih pokušaja, kriza je okončana posredničkom misijom finskog predsednika Martija Ahtisarija i bivšeg ruskog premijera Viktora Černomirdina, specijalnog izaslanika tadašnjeg ruskog predsednika Borisa Jeljcina. Najpre je tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević, početkom juna, prihvatio njihov plan za razmeštanje međunarodnih trupa na Kosovu, a potom je taj dogovor verifikovala Skupština Srbije, podseća Blic
Jedinice VJ povukle su se sa Kosova nakon donošenja rezolucije UN, a prve međunarodne trupe ušle su na teritoriju Kosova iz Makedonije već 12. juna 1999. godine. To je do tada bila najveća operacija Alijanse, a najviše vojnika je došlo iz Nemačke, Francuske, Italije i SAD, podseća Blic.
Sećanje na nastradala radnike RTS
uredi
Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i direktor Radio-televizije Srbije Aleksandar Tijanić položili su cveće i upalili sveće kod spomenika Zašto u znak sećanja na radnike RTS -a koji su poginuli u NATO bombardovanju te medijske kuće 1999. godine, prenosi Radio-televizija Srbije.
Na spomeniku podignutom u Tašmajdanskom parku cveće su položili članovi porodice i prijatelja nastradalih. Tim povodom oglasila se i majka nastradalog Nebojše Stojanovića Žanka Stojanović koja je novinarima rekla da se porodice nastradalih već 11 godina„ bore za istinu i priznavanje istine države koja je zločinački ubila 16 ljudi“.
Supruga pokojnog Branislava Jovanovića Mila Jovanović naglasila je da će se boriti za istinu dok je živa, a otac poginule Ksenije Branković kazao je da još uvek sebi postavlja pitanje zašto i napomenuo da su sve manji izgledi da će za života da sazna istinu, prenosi RTS.
Vidi
urediIzvor
uredi- „Једанаест година од почетка НАТО бомбардовања” Блиц, 24. март 2010. (srpski)
- „Сећање на жртве бомбардовања” РТС, 24. март 2010. (srpski)
