Beograd: Azili uslov za sveobuhvatnu brigu o napuštenim životinja

14. april 2010.
Beograd/ Srbija

Glavna tema današnjih predavanja i radionica u okviru trodnevnog seminara u Kladovu o dobrobiti životinja, na kojem učestvuju predstavnici Sektora za zoohigijenu Sekretarijata za komunalne i stambene poslove, bila je upravljanje azilima i prihvatilištima za napuštene životinje. Ovaj seminar održava se pod pokroviteljstvom Ministarstva poljoprivrede SAD, a naši i američki stručnjaci uporedili su stanje u jednoj i drugoj državi i razmenili iskustva u ovoj oblasti.

– Beograd je počeo da rešava ovaj problem, ali mnogo posla tek predstoji. Iako su američki stručnjaci bili impresionirani Centrom za sterilizaciju sa prihvatilištem u Rakovici, ovo je zapravo prvi objekat u Beogradu izgrađen po svim svetskim standardima. Na njemu, ipak, nećemo ostati jer je glavnom gradu potrebno još azila za napuštene životinje. Cilj je da se napuštene životinje uklone sa ulica, zdravstveno pregledaju, sterilišu, čipuju i vakcinišu, a potom udome ili, u skladu sa procenom agresivnosti, vrate na lokaciju odakle su uzete. One životinje koje pokazuju znake agresivnosti, naravno, nikad više neće biti vraćene na gradske ulice. Kad je reč o objektu u Ovči, koji je najstariji u Beogradu, on se trenutno renovira, a služi isključivo kao karantin jer je praksa da bolesna ili veoma agresivna životinja ne sme da bude u kontaktu sa zdravom populacijom – rekao je Vladimir Terzin, pomoćnik gradskog sekretara za komunalne i stambene poslove.

Klaudija Boldvin, docent medicine azila, iznela je podatke da u Ajovi, koja ima tri miliona stanovnika, postoji jedan veliki centralni azil sa stalno zaposlenim ljudima, dva manja kapaciteta do 1.200 životinja na godišnjem nivou, kao i 35 zvanično registrovanih malih azila i petnaestak bez licence za rad. Finansiraju ih grad, lokalne zajednice, ali i brojni donatori i ljubitelji životinja. U severnom delu Amerike na snazi nije takozvana „no kill” već „no suffer” strategija. Cilj je što veće udomljavanje životinja, ali u slučajevima kada je ona stara, bolesna od infektivnih ili neizlečivih bolesti ili, pak, veoma agresivna bez mogućnosti rehabilitacije i resocijalizacije, primenjuje se eutanazija, što je utvrđeno zakonom.

Rezultati radionice na ovu temu pokazali su da odgovornost za popravljanje situacije u vezi sa azilom za napuštene životinje moraju bezmalo podjednako da ponesu javnost, struka, inspekcija i donosioci propisa. Neophodni su i edukacija, primena novih dostignuća, ali i novi propisi i veće finansije. Saradnja sa medijima i predstavnicima vlasti takođe je od presudnog značaja, kako bi prihvatilišta dobila svoju punu funkciju – sveobuhvatnu brigu o napuštenim životinjama.

Izvor

uredi