Beograd: Veća zaštita prirodnih dobara u Beogradu
Ova stranica je arhivirana i dalje izmene nisu preporučene.
Imate ispravke? Dodajte šablon {{izmena zaštićenog}} na stranici za razgovore zajedno sa Vašim tekstom, i ona će biti ukazana administratorima. Napominjemo mogućnost da korišćeni izvori više nisu dostupni na internetu. |
1. decembar 2010.
Beograd/ Srbija
Odbornici Skupštine grada doneli su na današnjoj sednici rešenja o stavljanju pod zaštitu prirodnog dobra „Grupa stabala hrasta lužnjaka kod Jozića kolibe” i proglašenju zaštićenih područja Miljakovačke šume i Arboretuma Šumarskog fakulteta. Takođe, usvojeno je i rešenje o prestanku zaštite sedam prirodnih dobara. Prema rečima Gorana Trivana, gradskog sekretara za zaštitu životne sredine, trenutno na prostoru čitave Evrope postoji oko 17,6 odsto zaštićenih prirodnih površina, pri čemu je jedna trećina pod šumama.– Srbija ima svega šest procenata zaštićenih prirodnih dobara, a Beograd samo 1,7 odsto. Zato je neophodno da se poveća broj zaštićenih zelenih površina bez obzira na to da li je reč o parkovima, šumama, park-šumama ili stablima. Razlozi su krajnje pragmatični jer imamo potrebu da živimo čistije, zdravije i da sačuvamo zelenilo u gradu. Ovo je i jedan od načina da se spreče zloupotrebe zelenih površina, a cilj nam je da u narednom periodu u Beogradu bude 2,5 odsto zaštićenih površina, uz ambiciju da ih bude čak pet procenata – kazao je Trivan.On je pojasnio da se Miljakovačka šuma nalazi u delu grada koji ima mnogo osnova da bude zaštićen kako bi se sačuvala i sprečila njegova uzurpacija. Arboretum Šumarskog fakulteta jeste svojevrsna botanička bašta jer u njoj ima više od 240 biljnih vrsta i predstavlja bogatstvo glavnog grada. Trivan je istakao da za 2011. godinu već postoje studije zaštite šume Košutnjak, obrenovačkog Zabrana, Zvezdarske šume i staništa gljiva na Adi Ciganliji, koje će se takođe naći pred odbornicima na nekim narednim sednicama. Na današnjoj sednici izmenjena je i Odluka o zaštitniku građana, kojom je promenjeno sedište zaštitnika građana i sada je Kosovskoj ulici 17.
Izvor
uredi- „Београд: Већа заштита природних добара у Београду” Град Београд, 1. децембар 2010. (srpski)