Beograd: Gerontodomaćice pomažu u kući, ali i leče samoću najstarijih Beograđana


12. decembar 2010.
Beograd/ Srbija

Iako će uskoro napuniti 92 godine, Beograđanka Ružica Mandić i ne pomišlja da se iz svoje kuće preseli u starački dom ili kod ćerke u inostranstvo. Baka Ružica živi sama, ali nije usamljena, jer o njoj već dve godine brine gerontodomaćica Ljiljana Stojanović. U opisu posla joj je da sređuje stan, kuva ručak, nabavlja neophodne namirnice i lekove, ali Ljiljana i njene koleginice iz gradske Službe pomoći u kući, leče i samoću najstarijih Beograđana.– Imam puno rodbine i prijatelja, ali samoća zna da bude teška. Mogla bih da se preselim kod sina i ćerke u inostranstvo, ali ne želim da ih opterećujem, niti da idem iz svog doma i moja četiri zida. Imam Ljilju koja mi u svemu pomaže i ona se ovde oseća kao kod kuće. Kad ujutru dođe, prvo popijemo kafu i lepo se ispričamo, a onda se dogovaramo šta tog dana treba da se uradi. Najviše posla ima petkom, jer mi tada kuva i za vikend – priča Ružica.Ljiljana je sa njom svakog radnog dana po dva sata dnevno, a zatim obilazi još dvoje korisnika na Zvezdari. Među njima je i Lepojka Mitanovski, invalidski penzioner, koja već 16 godina koristi ovu vrste socijalne pomoći. I kod nje, dan obavezno mora da počne zajedničkom kaficom.– Ljilja je već četiri godine moj melem za dušu. Ona u svakom trenutku zna šta treba da se uradi u kući, a da ja to ne moram da joj kažem. Za nekog u kolicima, ovaj vid pomoći je jedini način da ostanete samostalni u svojoj kući, a ne u nekom domu – ističe Lepojka Mitanovski.Usluge 667 gerontodomaćica, čiji rad finansira grad Beograd, trenutno koristi 2.000 uglavnom slabo pokretnih i nepokretnih sugrađana, dok ih je još 1.000 na listi čekanja. Pravo na pomoć u kući imaju stari i bolesni, kojima srodnici ne mogu da pruže adekvatnu zaštitu u stanu, a cena ove usluge iznosi 1.100 dinara. – Takođe je i veliko interesovanje žena za ovaj posao, ali on nije nimalo lak. Gerontodomaćice moraju da imaju srednju stručnu spremu i da prođu ozbiljnu edukaciju sa socijalnim radnicima, psiholozima i zaposlenima u Gerontološkom centru, kako bi znale šta ih sve čeka na terenu – ističe Vanja Debeljević, organizator Službe pomoći u kući na Zvezdari, koja pomaže 170 korisnika. Prema rečima Miodraga Tasića, upravnika Poslovne jedinice „Dnevni centri i klubovi” , ovaj vid otvorene socijalne zaštite ustanovljen je 1987. godine i danas postoji na teritoriji 14 beogradskih opština. Osim pomoći u kući, oko 8.000 beogradskih penzionera redovno posećuje i neki od 20 dnevnih centara i klubova, koji zadovoljavaju njihove najrazličitije potrebe - od uspostavljanja prijateljskih kontakata i predupređivanja usamljenosti do potvrđivanja sopstvene ličnosti kroz različite humanitarne i kreativne aktivnosti.Takođe, Beograd će, zahvaljujući donaciji kompanije „Japan Tobacco International”, uskoro dobiti i prvi specijalizovani dnevni boravak za starije od 60 godina. Ovaj boravak biće otvoren na Vračaru i namenjen je osobama koje nisu smeštene u institucije socijalne zaštite, a potrebna im je nega i nadzor preko dana, kad su članovi porodice, koji inače brinu o njima, van kuće.

Izvor

uredi